Valcer

Razgovaraju dvojica prijatelja:
- Nećeš verovati šta mi se juče dogodilo !
- Šta ?
- Uđem u stan i dočeka me nasmejana i zadovoljna žena !
- Kako to ?
- Pogrešio sam vrata!

Nose Mujo i Haso akumulator od kamiona na punjenje. Mujo razmišlja:
"Jest težak ovaj akumulator, bolan, ruke mi otpadoše. Šta će tek biti akd se napuni!"

Izuzetno zgodna plavuša, 22 godine, vitka, visoka, nema nikakvih predrasuda ni kompleksa, bez obaveza, trenutno nije u vezi, ima malo izraženije grudi, voli društvo, voli sve oblike kontakata i u tom pogledu nije izbirljiva, ceni potpunu otvorenost, diše punim plućima i voli intenzivan i maštovit odnos,
prodaje multikultivator od 5 KW - povoljno!

Kako Srbi prevode "DNK"?
Da - Nije – Komšijino ?

Šta bismo bez prijatelja? Koliko bi ovaj svet imao smisla bez njih? Od svojih prvih malih godina stičemo mala velika prijateljstva. U osnovnoj školi skupljamo ih kao bisere, ali retko traju i posle. Srednjoškolska su nekako najjača, najčvršća, pa se često održe za ceo vek. Valjda smo tada dovoljno zreli da postavimo prave principe prijateljstva: tolerancija, razumevanje, poštovanje, dobra volja, želja da saslušamo, želja da pomognemo. Ko stigne do fakulteta, još zrelija prijateljstva gradi. Ali prijatelji se stvaraju i van škola, na poslu, u raznoraznim vidovima druženja, u raznim životnim situacijama gde nam neko pruži ruku kad nam je najpotrebnija, ili mi nekome pružimo ruku podrške kad mu je teško. U novije vreme rađaju se stvarna prijateljstva i preko virtuelnih upoznavanja, pa je i ovaj blog doprineo stvaranju brojnih zaista lepih i pravih živih prijateljstava. Imate li mnogo prijatelja? Ili se držite principa: pravi prijatelji su biseri, retki, samo u ponekoj školjci se nađu?

Ljubav se došunja
tiho
neprimetno,
pokuca na rame,
dodirne kosu,
provuče se kroz misli.

I odjednom
sve izgleda lepo,
sve izgleda toplo,
bajkovito.

Kao da smo
ružičaste naočari
stavili.

Već je gostovao kod domacice i mnogi su ga pozvali da se pridruži našem blogu i ovde počne objavljivati svoje postove. Sada se došetao do mog bloga, ostavio tragove svojih razmišljanja i odšetao. Šta mislite, trebamo li ga nagovarati da ostane ovde? Ja bih volela da tako uradi.

VREME

Evo kotrlja se vreme i nikako da ga uhvatim! Ne znam, zasto mi bezi? Mozda je ono brze nego ja ili... Mnogi se zale da im vreme brzo prolazi i da ne stignu ni da se okrenu, a eto proslo je. A ja ga ni ne vidim.

Pitam se da li je vreme nasa senka? Pokusas da je nagazis a ona ti stalno bezi. Tu je, a ustvari nije tu.

Senka je zenskog roda, pa onda shvatam da je nemozes uhvatiti. Ali vreme je srednjeg! Ne vidim nikakvu logiku u tome. Mozda treba biti detinjast i onda ti se vreme priblizi, jer oni koji su isti, najbolje se igraju. A deca se igraju.

I odrasli igraju, sve zavisi od muzike. Za tango je potrebno dvoje, a za treskavac mozes i sam da pustis da te struja muzike prodrma. Mada je grupnjak najbolji! Kad se opustis i svi igraju. Ali je tu vazan ritam. Ritmicni pokreti i masta. Treba zamisliti da si na nekoj plazi i svi igraju dok sunce zalazi. Toplo je i gola tela saraju stvarnost svim mogucim bojama, dok se ti gubis u vrtlogu stvarnosti. A u pitanju je samo muzika i vazno je osetiti ritam trenutka.

Ne zaboravi da je zivot sastavljen od trenutaka. Onih lepih i onih - Uhhh ne daj Boze. E sada ja pitam tebe: Sta je trenutak? Da, to je delic vremena. Ponekad je on dug - kad cekas nekog, ili kratak - kad si sretan. Znaci vreme je neuhvativ i nedefinisan pojam. To je Anjstajn ukapirao. Sve zavisi iz koje perspektive sve to posmatras. Da li si posmatrac ili posmatran. Da li si tu ili onde. Ko se krece, i kako se krece. Kojom brzinom. Da li smo brzi od svetlosti? Mozda zato za nekog vreme leti, nestaje, a za nekog ide polako, vuce se kao prebijena macka.

Jos uvek gradim kule od peska ali sada su to kule u vremenu nekom sadasnjem. leta gospodnjeg...

od BozKoj

Septembar je mesec slavlja na blogu, nekoliko dragih blogera proslavlja rođendane. Pre 4 dana slavio je Patos, pa Casper, a danas Voja, Patosov inspirator za čuvenu predstavu "Dve karte za Beč", autor pomenute knjige. Svoj dan je dočekao svirajući i pevajući do ponoći u društvu dragih prijatelja. Danas će nastaviti da čestitke prima ovde, a nadam se - i na njegovom blogu.

Evo, Vojo, umesila sam tortu!

Mogao bi da poslužiš piće gostima

Može li i vatromet, da je zadovoljstvo kompletno?