Valcer

Danas sam imala druge planove, a na sajam knjiga da ponovo odem u petak, u pesničko popodne na štandu "Poeta" od 16 h. Ali su me Anam i Voja Radovanović zvali da odnesemo novi kontigent knjiga na štand, jer su prethodne rasprodate. Tako su dve dame i jedan gospodin svratili na svoj matični štand Udruženja  pisaca "Poeta", što se pokazalo korisnom šetnjom po moju liniju (u prolazu iz hale 1 prolaz u halu 4,  galerija desno). Tu se kočopere naše knjige "Tesla se vraća u Ameriku", "Kako samo ostao neženja", "Greška" i "Valcer". Da li je Tesla koji se vratio u Ameriku napravio grešku što nije odigrao životni valcer, pa je ostao neženja? Tu dilemu možete rešiti ako pročitate sve četiri knjige zaredom! 

Pozajmljujem od Zorice fotografiju sa  štanda. Knjige su levo pored gospodina Habazina, urednika  "Poete".

Pita mali Ciga oca:"Tatko, kako oni ronioci pod vodu dišu?"
Otac: " Pojma nemam, sine, dišu nekako..."
Opet mali pita: "Tatko, kako oni kosmonauti u oni veliki skafanderi dišu?"
Otac: "Pojma nemam, sine, dišu nekako!"
Mali Ciga:"A tatko, kako oni piloti u brzi supersonični aavioni dišu?"
Otac: "Pojma nemam, sine, dišu nekako!"
Mali: "IZvini tatko što ti postavljam ovoliko pitanja!"
Otac:" Samo pitaj, sine..i treba da pitaš...da naučiš nešto!"

Kaže Piroćanac ženi:" Uporedio sam troškove naše svadbe i vrednost tvog miraza!"
"I ???"
"Bre, ispada da sam se oženio tobom iz ljubavi!!!"

Džejmsu Bondu zvoni telefon."Džejms, gde si?"
"Evo me u Nici...  Bataj- Nici!"
 

Čovek ostavio auto na parkingu, a kad se vratio zadnja strana slupana. Pod brisačem nađe poruku: „Slučajno sam se zabio u Vaš auto. Videlo me dosta ljudi.
Misle da Vam ostavljam ime i prezime i druge podatke. E PA NE OSTAVLJAM .“

Kako godine utiču na kosu???
Muškarci što su stariji od briga dobijaju sve više sedih vlasi,
Žene što su starije, kosa im sve više plava...

Šta je tango? Tužna misao koja se pleše? Strast pretočena u pokret? Razumevanje dva tela u najvećem mogućem stepenu - a da nije ljubav?  

Bio je novi momak u gradu. Zgodan, visok, lepo građen, sjajan plesač. Nije da nisam "bacila oko" na njega, ali nekako se spontano naše druženje pretvorilo u drugarsko, i tu se zadržalo. Primećivala sam da ga mnoge devojke jure i signalizirala mu to, on se pravio da ne primećuje.
"Joško, pa što se praviš lud, vidiš kolike te simpatišu?"
"Nema veze. Tražim ono nešto"
"A šta ti je to, ono nešto?"
"Ne znam, ali kad budem našao, znaću".
I prođe neko vreme, u kome je bio plesni kralj, ali ni sa jednom devojkom nije viđen. I videh ga jednog dana u šetnji rukom pod ruku sa najskromnijom devojkom u gradu, koju niko na igrankama nije primećivao, niko molio za ples. U njegovim očima videla sam da je našao "ono nešto". I dan danas su u srećnom braku, i dalje šetaju ruku pod ruku, i dalje se svi pitaju šta je to našao kod nje, što niko drugi nije primetio...

Kad plavo nebo
prekriju sivi oblaci,
kad tvoje lice
prekriju senke tuge,
kad kišne kapi po prozoru dobuju
i suze se slivaju niz tvoje lice,
tada znaš, jesen se gnezdi
oko nas, u nama...