Ispred muzeja su se ranije okupljali fijakeristi, nešto kao taksi stanica za fijakere.

Idemo u potragu za muzejskim blagom. Pratimo mapu.

Neka pradavna vremena.

Stari gradski salon

Šarmantni album

Kovačka radionica

Tu je stari fijaker. Vozilo se polako, a stizalo.

Ovako se tkalo. Razboj

Po čemu su poznati staparski ćilimi? Sastavljeni su iz dve pole

Lepa je dalmatinska srpska svečana nošnja,

Kuhinjski ukrasi
„a što piješ kad ti škodi,
ko će kući da te vodi?“

Unutrašnjost kuće u Kupusini

Divna kaljeva peć Žolnaj, vrednost sama po sebi

Prelepa carica Sisi u prirodnoj veličini. Struk 48 cm!

Da navratimo posle u dalmatinski podrum?

(slika i priča Sanjarenja56)

Ulazimo u zgradu Preparandije, nekad Učiteljske škole. Preparandija (nemački Präparandschule od latinski praeparandus: koji se treba unapred spremiti i nemački Schule: škola) je pripremna škola,  učiteljska škola ili škola za učitelje u osnovnim školama. U njoj je galerija Save Stojkova, rođenog portretiste, preminulog 2014.

Uradio je preko 17000 radova, na staklu i na platnu.

Ušao je u 100 najboljih svetskih majstora realne naive.

Preparandiju, učiteljsku školu, su pohađali i Isidora Sekulić
i Jovan Dučić.

Prolazimo izložbu Zapisi o vremenu, Pavle Blesić.

Čeka nas Galerija Konjović, u kojoj su dela neprocenjive
vrednosti, zaveštane Somboru

Slikam razne faze stvaralaštva Milana Konjovića

Autoportret iz 1933 (smatra se remekdelom),

poslednji autoportret,

fotografija zgodnog Milana Konjovića
sa suprugom Emom, Čehinjom

U nastavku prolazimo pored poznatog Somborskog pozorišta.

(slika i priča Sanjarenja56)

Maglovito jutro. Nakon skoro tri sata vožnje, stižemo u Sombor, 50 ooo stanovnika,
najzeleniji grad, gde na jednog stanovnika dođu dva stabla!

Prolazimo kroz drvorede kestenova, lipa, akacija.

Odmor u prijatnom ambijentu restorana „Fijaker“

uz odličnu doboš tortu 

Vodič Milan Vojinović nas vodi u prelepu Karmelićansku crkvu,
koju Somborci zovu „crkva sa dva tornja“.

Lep ikonostas i pomoćnih 8 oltara. Crkvu su Somborci podigli 1904, a niko je nije hteo, pa se uselio Karmelićanski red iz Pešte ( red koji ne sme da radi bogoslužbene radnje za novac). Na stubovima je prikazana Isusova golgota.

Ima divne orgulje, najveće posle zagrebačkih.
U crkvi se često održavaju horske svečanosti.

Prelep vitraž Sv. Barbare.

Šetamo duž Glavne ulice,

srećemo somborskog fotografa Ernesta Bošnjaka

i na trgu Sv. Đorđa slikamo se sa kipom Laze Kostića na klupi
ispred kuće Julijane Palanački s kojom se oženio i tako postao Somborac.

Na trgu je i lepa pravoslavna crkva Sv.Đorđa, izgrađena za samo dve godine, 1759-61.

Ostavljamo Lazu u razmišljanju… šetnju nastavljamo sutra…

(slika i priča Sanjarenja56)

Prikazani su stari načini obrade svinje, pravljenje svežih kobasica,
kuvanje svinjokoljskog paprikaša.

Imalo se šta probati i poneti kući od mesnih specijaliteta.

Birane su razne ekipe u raznim kategorijama

Nakon svinjokolja svi su se doterali pa došli u restoran „Krajina“,
gde je prvo KUD „Voganj“ pokazao da folklor uvek oduševi

„Laste prolaste“

Podeljene su zahvalnice pa nagrade pobednicima u raznim kategorijama

Bili smo gosti na odličnom ručku

 

i zaigrali uz tamburaše „Rumske lole“

Posle smo mi nastavili na degustaciju odličnih vina u vinariju „Stamenković“.
Težak zadatak 

Pa se osladili makovnjačom u etno kući „Sokačić“ u Popincima

i uz smeh i pesmu se vratili kućama.

(slika i „pati se“ Sanjarenja 56)