[ Slikopisi
]
31 Januar, 2012 13:52
Kad dođete u Beograd
Niste često u Beogradu ili ste baš tu, ali ne nalazite vremena ili ideje šta ste propustili da vidite? Zamislite da ste moj gost. Vodim vas na mesta koja pokazujem svojim gostima. Obilazak počinjemo od Kuće cveća.
Tu ćemo razgledati i Muzej istorije Jugoslavije koji predstavlja put oko sveta za 23 minuta.
Obavezno nastavljamo do Muzeja Nikole Tesle
Prošetaćemo do velelepnog Hrama svetog Save.
Kalemegdan nisam skorije slikala, pa ćete mi oprostiti na guglovanoj fotki.
Ugnjaviću vas da morate videti najlepšu zgradu, Konak kneginje Ljubice
Provirićemo u dobru plesnu školu i malo se razmrdati.
Kad ogladnite, ima lepih mesta gde možete biti valjano posluženi specijalitetima koje ćete hedonistički pamtiti. Štimung prošlih vremena uz odličnu kuhinju nalazimo u Skadarliji, poznati restoran "Šešir moj".
Čisto uživanje je restoran "Lorenzo i Kakalamba"
Može dobro poslužiti i Kineski restoran.
Ako se domaćica nije umorila, možda ćemo navratiti kod mene na ručak.
(photos by sanjarenja56)
[ Moje pesme
]
30 Januar, 2012 15:33
Nežnost
Nežan poljubac u čelo
u plesu
niko da ne vidi
ja da osetim
Poljubac mali
utisnut od srca
toplina da me
prožme celu
Šta bih sada dala
za taj isti
baš taj
poljubac...
[ Slikopisi
]
29 Januar, 2012 22:45
Jeste li bili ovde?
Šta pokazati ćerki nekadašnjeg nosioca štafete mladosti kad prvi put dođe u Beograd? Odakle početi predstavljanje ovog grada, koji ima šta da pokaže? Od Kuće cveća, naravno. U kompleksu koji ćemo obići dominira muzej "25.maj".
Odatle ćemo snežnom šetnjom prema Kući cveća i Muzeju istorije Jugoslavije.
Slikanje sa statuom Tita niko ne propušta.
Putem nas pozdravljaju lepe skulpture umotane u snežne šalove.
Ulazimo u tišini u Kuću cveća. Tu počiva Tito, legenda jednog vremena. Kamo sreće da i nove generacije mogu upoznati udobnost života koja je bila dostupna svima u Titovo vreme.
Cvet koji je posebno voleo, crveni anturijum, raste po ivicama aleje.
U muzeju štafeta može se videti deo od 22000 štafeta koje su s mnogo ljubavi pravljene za Tita. Ova je upućena u godini mog rođenja.
Titova radna soba uz Kuću cveća sa predivnim stolom u duborezu, poklonom naroda Makedonije.
Nakon upisa u knjigu utisaka, nastavljamo na Put oko sveta za 23 minuta, postavku poklona koje je Tito dobijao.
Eksponati su prikazani s mnogo šarma.
Ovuda sam vas već vodila, pa druge eksponate možete naći na starijim postovima.
(photos by sanjarenja56)
[ Generalna
]
29 Januar, 2012 08:07
Posveta
Na jednu knjigu mi svakog dana padne pogled : „1000 places to see before you die!“. U njoj je prikazano ono najbitnije o 1000 zanimljivih destinacija u svetu. Dobila sam je pre nekog vremena od nekog ko ima istu takvu, s posvetom: „Draga A, ako me se nekad na tvojim putovanjima slučajno sjetiš, javi mi na kojoj se stranici nalaziš. Možda sam i ja tu negdje u blizini...M"
Setiću se, možda ću javiti na kojoj sam strani, možda neću...ali ne mogu osporiti vrednost poklona i originalnost posvete.
[ Generalna
]
28 Januar, 2012 17:16
Slično se sličnom raduje
U virtuelnom svetu, blogu, vladaju ista pravila kao i u realnom svetu. Posećujemo one blogove koji nam prijaju, bili oni poznati, stari ili sasvim nepoznati, novi. Kad se neko kvalitetan novi pojavi, najčešće ga dočekaju iskusni blogeri, domacica, stepskivuk ili ja, zavisi kome više leži koja tematika. Ako "Dežurnih za dobrodošlicu " nema u blizini, i drugi blogeri umeju da toplo dočekaju one koji imaju šta da kažu, pa se tako desilo i da su pri glasanju za Blog Oskara nominovani i čak u nekim kategorijama pobedili blogovi koji su ovde trajali samo mesec dana! U svakodnevici idemo u posetu ljudima koji nam odgovaraju i oni nam uzvraćaju posete. Ako nas neko nikad ne zove kod sebe, a mi njega često primamo, prestanemo da ga zovemo. Ako mi stalno nekog zovemo, a taj nas nikad, i mi njega prestanemo da zovemo. Ako je neko grub, vulgaran, prost, agresivan, u svakodnevici ga zaobilazimo u širokom krugu. Na blogu je isto. Ako nam prijaju reči koje neko ovde poseje, čitamo ga i komentarišemo. Komentar je znak da smo čitali i da nam se dopalo ili da imamo o tom postu nešto da kažemo, naprimer, da se ne slažemo. Ako ne poželimo da ostavimo traga o svojoj poseti, znači da nam se nije dopalo ili nemamo šta da dodamo, pa neće biti ni komentara. Niko ovde nije toliko dobar pisac da bismo ga redovno čitali i komentarisali, a da on nikad ne napravi "uzvratnu posetu" našem blogu. I mi valjda cenimo sebe i želimo povratnu informaciju kako se to što pišemo ili radimo dopada drugima. Niko na blogu nije samo da bi pisao za sebe, inače to ne bi objavljivao, pa je femkanje oko toga da nam nije stalo do komentara smešno, jer - svima je stalo. Da li se prave grupice? Naravno, slično se sličnom raduje. Družimo se u reali? Pa da, družimo se i na blogu. Ko ne ume da očuva druženja u reali, ne ume ni na blogu. Ko je konfliktne prirode, ovde će to još više ispoljiti. To će bar psiholozi lako objasniti. Nismo na blogu drugačiji nego u prirodi, možda se samo neko vreme možemo prikazivati malo boljima ili hrabrijima, dok nas uživo susret ne demantuje. Ja ću se i dalje radovati sebi sličnima, a vi?
