Pravilno uzeti uzorak je ponekad prava umetnost, a svakako je vredno umeće. Ako uzorak uzmemo neispravno, ne možemo dobiti valjan rezultat. Neadekvatan nalaz pogrešno tumačimo, često nalaze ponavljamo, ispitivanje upućujemo u pogrešnom pravcu i teško se izlazi iz začaranog kruga. Dakle, uvek moramo znati zašto smo i kako uzeli uzorak da bismo nalaz pravilno tumačili.
LABORATITIS je česta dijagnoza. A nije uvek laboratorija kriva za nju, češće smo mi sami. Za svaki uzorak (krv, urin, bris, bilo koji biološki materijal) neophodna je pravilna priprema i pravilno uzimanje. Poželjno je pacijentu objasniti kako da se ponaša uoči uzimanja uzorka. Moramo znati kako uzorak uzimamo i kako ga transportujemo. Nijedna laboratorija ne može dati ispravan rezultat iz pogrešno uzorkovanog biološkog materijala.
LABORATITIS je česta dijagnoza. A nije uvek laboratorija kriva za nju, češće smo mi sami. Za svaki uzorak (krv, urin, bris, bilo koji biološki materijal) neophodna je pravilna priprema i pravilno uzimanje. Poželjno je pacijentu objasniti kako da se ponaša uoči uzimanja uzorka. Moramo znati kako uzorak uzimamo i kako ga transportujemo. Nijedna laboratorija ne može dati ispravan rezultat iz pogrešno uzorkovanog biološkog materijala.
URINOKULTURU treba uzeti pre ijedne doze antibiotika! Insistirati na anamnezi o prethodnom uzimanju lekova! Jedna doza adekvatnog antibiotika može kao nalaz dati sterilnu urinokulturu pa ćemo pogrešno zaključiti da nema mokraćne infekcije! Posle jutarnjeg pranja uzima se srednji mlaz urina u sterilnoj posudici ili na Urikult podlozi gde kultivisanje počinje odmah. Uzorak se što pre nosi u laboratoriju.
BRIS URETRE NA HLAMIDIJE I MIKOPLAZME: Najmanje dva sata pre uzimanja brisa pacijent ne sme da mokri. Bris na mikoplazme je površan, bezbolan, uzima se uzorak sekreta. Brisom na hlamidije mora se zagrepsti epitel, jer se u njemu nalaze hlamidije, kao isključivo intracelularni organizmi. Pošto je uretra rezervoar i hlamidija i mikoplazmi, treba radije raditi bris uretre nego cerviksa u žena, jer bris cerviksa može biti negativan i kod postojanja uretralne infekcije.
LEVENŠTAJN URINA: i dalje je zlatni standard za dijagnozu TBC. Jedan pozitivan Levenštajn urina dokazuje tuberkulozu urotrakta, dok je ni 100 negativnih ne negira!!! Uzima se talog celokupne jutarnje porcije urina, može i talog 24-časovnog skupljanog urina. Nikako ne treba uzimati Levenštajn iz male porcije urina tipa urinokulture, što se u praksi prečesto dešava, pa se dobija negativan Levenštajn urina i kod jasne aktivne TBC urotrakta. Urin na Levenštajn bolesnik treba da zasejava u fazi bolova i hematurije, a ne kada se oseća dobro. Izlučivanje mikobakterija je povremeno, u fazama aktivacije bolesti.
PCR na TBC u urinu: Jednostavan je i brz dokaz eliminacije bakterije tuberkuloze (za 1-2 dana). Uzorkuje se cela jutarnja porcija urina u sterilnoj posudi, može i 24h-urin. Ne treba ga uzimati kao za urinokulturu, samo nekoliko mililitara. Metoda ne razlikuje zagađenje od infekcije, nalazi fragmente DNK bakterije bilo da se nalazila u urinu pacijenta, bilo da je zagađenjem uneta u uzorak. Ne razlikuje mrtvu od žive bakterije, pa je korisna metoda pre lečenja, a tokom lečenja ne može pomoći u oceni stepena sanacije.
PSA: Veoma koristan tumorski marker. Treba uzeti krv pre digitalnog rektalnog pregleda prostate i pre ultrazvučnog pregleda donjeg urotrakta. Ako su ovi pregledi urađeni pre uzimanja PSA, treba sačekati 1-3 nedelje pa onda uzeti PSA, inače može biti lažno povišen. Kod akutnog prostatitisa PSA može biti veoma povišen, pa se tada PSA ne koristi kao tumorski marker, nego kao marker upale.
LIPIDNI STATUS: Od večernjeg obroka do uzimanja krvi na holesterol, trigliceride i frakcije (LDL, HDL) treba da prođe bar 12 sati. Pre uzimanja krvi pacijent treba biti na uobičajenoj ishrani, da se dobije validan presek stanja. Tokom terapije statinima obavezno pratiti CK, LDH i transaminaze, kod porasta ovih vrednosti terapija se prekida, privremeno ili trajno.
