Ljudi znaju da volim knjige i da neće pogrešiti ako mi za bilo koju zgodu donesu knjigu. No desi se i poneko iznenađenje kad mi pravu knjigu odabere neko ko me ne zna, koga prvi put susrećem. Jedan mnogo fini momak na upoznavanje na balu doneo mi je knjigu s posvetom "Moramo sanjati, ali ponekad i verovati u nemoguće..." Bila je to knjiga  autorke Miša Defonseka: "Preživeti sa vukovima", neverovatna autobiografska priča. Prvo nikako da nađem vreme, a onda je pročitah u dahu. Zašto je preporučujem svima koji još nisu imali priliku da zavire među njene stranice? Zato što daje sasvim novi pogled na naš svet, ugao gledanja koji i ne znamo da postoji, način posmatranja ljudi i životinja kakav je možda imao samo Kipling kad je pisao "Knjigu o džungli". Ko ne izvuče snagu iz ove priče, taj je nije pažljivo pročitao.