Ja sam samo stari kofer. Daleke predele sam dosegao, prelepe gradove video, mirne ćoškove Evrope upoznao.
Za drugim kontinentima
čeznem, samo sam Aziju očešao. Pitam se, pitam da li bih u Australiji čuo legende o osnivanju grada kao u zlatnom Pragu gde je kneginja Libuše usnila san o moćnom gradu čija će slava doseći zvezde i ostvarila ga?
Ima li Afrika, topla i tajnovita, jedan svetionik na rtu Hvara gde se moja gazdarica igrala kao mala, brodove ispraćala pogledom i snovima?
Misteriozna kolevka civilizacija Azija koju je posetio neko njoj jako drag
ima li grad svetlosti kao Pariz, glavni grad umetnosti i mode? Ima li Jelisejska polja na kojima je uživala u sladoledu s pogledom na svoju omiljenu Trijumfalnu kapiju?
Krije li tajne pravljenja najlepših torti, kako joj pokazaše u Beču, kod Demela?
Azija -ima li lepše gradove od Barselone, koja ju je zarobila tako da bi najradije ostala zauvek? I ja s njom. Ne bi mi bilo teško, čak naprotiv. U Barseloni se lako srce ostavlja.
Voleo bih videti kako se u Latinskoj Americi
igra vrcavija samba nego što je ona plesala, ko igra bolje od njenih drugara? Uživao bih u rumbi na njenom izvoru, u Kubi, a rumbu moje gazdarice video sam mnogo puta.
Neko zna odgovore, ja ih još
nisam spoznao.
