Priča se legenda koju niko nije proverio, kako je Betoven napisao prelepu "Mesečevu sonatu". U kući u Beču u kojoj je stanovao na 4. spratu, živela je slepa devojka na trećem. Jednom mu se požalila kako joj nije teško što je slepa, nego joj je žao što nikad neće videti mesečinu. Betoven joj je obećao da će je videti. Inspiracija ga je obuzela i on je komponovao jedno od svojih najlepših i najpoznatijih dela, "Mesečevu sonatu". Pozvao ju je u posetu, odsvirao joj sonatu i ona je rekla: "Hvala ti, sada vidim mesečinu!"
Meni je ta priča prelepa. Boraveći u Beču, jedva sam dočekala da vidim kuću u kojoj je stanovao Betoven kad je napisao ovu sonatu. Živeo je na 4. spratu. Pela sam se stepenicama stare kuće zamišljajući devojku koja sluša mesečinu. I videla sam je, osećala među zidovima te kuće. I Betovena, kako joj svira mesečinu. Poslušajte je i vi!
