Valcer

Neke veoma poštuju muža...

 Neki vole skijanje na vodi....

A neki razmišljaju o porezu...

Neki pak nailaze u životu na stalna iznenađenja

Ona je imala 6 izgubljenih trudnoća, svaka veća, zadnja od 5 meseci. Koliko joj je bilo teško da se toliko puta raduje i razočarava, suvišno je reći. Malo ko ostaje normalan. Ona je ostala borac. Rešila je, biće majka, pa neka se i planeta zaustavi ako baš mora! Nosila je svog mališana sa mnogo ljubavi i još više strepnje. Porođaj je krenuo pre vremena, sa 6,5 meseci, bebac malečki, pa još muško! Kad je devojčica u pitanju, lakše je, veća je šansa da pregura. On se pojavio uz sasvim solidnu dreku, čime je najavio svoju premijeru na ovom svetu. Tu smo bile samo babica i ja, ona iskusna, ja početnik, i samo nas dve smo čule gromoglasan plač malog princa. Kasnije je sve išlo po statistikama: dečak, 1250 g, prerano rođen, male šanse...rečeno i mami tako, da ne gaji nade. Mama plače kao kišna godina, suza suzu sustiže, a meni teško da je gledam. Znam šta joj je rečeno, ono što važi za 99 % muških beba u prevremenom porođaju. Ali ja sam ga ČULA! I videla njegovu živahnost. Jesam početnik, nemam iskustva, ne mogu procenjivati kao kolege koje videše tolike porođaje, ali ipak uzmem ženicu za ruku i rekoh joj: "On će živeti. Ja ću mu doći na prvi rođendan, a on čik neka se usudi da me ne dočeka!" Suze presahnuše :"Mislite?".
"Mislim, sigurna sam. Pozovite me na prvi rođendan!"
Bebac je prošao Golgotu, stacionar za nedonoščad, sepsu, 20 dijagnoza od kojih svaka nosi glavicu...i preživeo, bez značajnijih posledica. I posle godinu dana duž mog odeljenja ide dečačić sa velikom belom ružom. Vrte se svi, pitaju se šta će mališan tu. Videh mamu iza njega i shvatih. Došao da me pozove na rođendan!
"Doktorka, ko je to?" pitaju me moje seke.
"Ruža teška 1250 grama!"odgovorih.

Nedavno mi došla nezakazana dama. Ima sina advokata, pred ženidbu. Insistira da je baš ja primim, a gužva neviđena. “Vi niste moj pacijent”, rekoh.
“Nisam, ali sam mama Vaše ruže”.
Ostadoh duže da je primim...

Mujo na kvizu "Ko želi biti milioner" odgovara na pitanje za 100.000.
Pitanje glasi: Koji je glavni grad Hrvatske:
a) Knin
b) Zagreb
c) Sisak
d) Split
Mujo se misli i misli...
"Ja bih ipak pozvao pomoć, iskoristio bih džokera "pomoć prijatelja",pa  bi pozvao svog prijatelja Sulju.
"U redu, pozvat ćemo vašeg prijatelja Sulju. - odgovara voditelj.
"Halo, Suljo? Ovde voditelj kviza Milioner. Vaš prijatelj je zapeo na jednom pitanju pa izvolite, imate 30 sekundi.
"Zdravo Suljo, šta ima? - upita Mujo.... Kako su ti Fata i deca, imal' šta novo?
I tako teče priča dok ne istekne 30 sekundi, sirena se oglasi, a Mujo ga ne upita pitanje.
Voditelj upita: "Pa dobro Mujo, zašto niste pitali Sulju za odgovor?
"Ma šta ću ga pitat', znam ja odgovor, al' sam iskoristio priliku da se čujem s njim u Australiji

Sin nekog arapskog šeika studira u Beogradu...
Nakon mesec dana piše kući...
"Srbija je prelepa, ljudi su jako ljubazni i baš mi se sviđa ovde...Samo mi je ponekad neprijatno kad idem na fakultet u mom pozlaćenom Mercedesu, a neko od mojih profesora izlazi iz tramvaja...`
Posle nekoliko dana stiže mu ček na milion dolara sa kratkom porukom roditelja...
"Nemoj da nas sramotiš, kupi i ti tramvaj...`