Jedna beba je velika radost.
Dve bebe su dvostruka radost.
Tri su...a 36? Neopisiva!
Ko to ima 36 beba i još dve na putu? Srećnici. Spadam u njih. A otkud mi tolike bebe? Prva je stigla srećnim sticajem okolnosti, kad mi se dama požalila da posle prvog deteta nikako ne može da dobije drugo. Pomešasmo kilo znanja i pola kila sreće i stiže drugo, pa treće dete. Dalje je išlo i lako i teško. Lako, jer se pročulo, pa su svi dolazili, teško, jer je oko svakog para bilo mnogo posla. Nekad se mislilo da je za bračni sterilitet "kriva" žena. Onda se saznalo da je problem u istoj meri prisutan i kod muškarca. U sledećoj fazi muški sterilitet postaje češći nego ženski. Mali broj pokretnih ili svi nepokretni spermatozoidi ne mogu da učestvuju u trci s preponama do jajne ćelije, u kojoj samo jedan pobeđuje. Mnogo je razloga za ovo: pušenje, alkohol, sedeći posao, odeća koja podgreva "donji postroj" muškarca, ali i još dva: Chlamydia trachomatis i Ureaplasma urealyticum. Zvuče lepo, ali nisu baš neki slatkiši i vole da postave branu plodnosti i ženama i muškarcima. Ako se otkriju na vreme i bez većih posledica, kao najlepši rezultat lečenja imamo bebu. Zato na početku lečenja postavim "pretežak" uslov: prva fotografija bebe je moja! Sa kojom radošću većina ispunjava taj uslov, suvišno je govoriti. Jedan bebac je sačekao da mi lično preda svoju fotografiju za čuveni album sreće, ali mi nije šapnuo da li je to bila njegova specijalna želja ili su mama i tata pretpostavljali da će me tako više obradovati.
Čekam još dve bebe, a u srećni voz sprema se da uskoči još nekoliko parova. I tako voze vozovi do sreće, do najlepšeg osmeha na svetu, osmeha bebe!
