Pokušala je da upije i zadrži u trajnom sećanju svaku boricu na  njegovom čelu, smejalice pored usana, najslađe usne na svetu, tamne oči u kojima se ogledala, nestašni čuperak na vratu. Pogledom pomiluje snažna, lepo oblikovana ramena, ruke koje je obožavala i na čiji dodir bi se uvek vinula do zvezda. Kad bi samo zavrnuo rukave košulje i otkrio ruke, strast bi je preplavila kao cunami. Njegovo telo, vretenasto i oblo, meko, poslastica za milovanje, tako toplo kad se pripije uz njeno, tako podatno...Usnama bi u čupercima na grudima potražila majušne bradavice da ih nežno rastopi. Glavu naslonila na grudi, ušuškala se u njegov zagrljaj, još malo, samo još malo...
On odlazi, zauvek. Poneće je u srcu, poslednju svoju ljubav. Život mu neće dati šanse za popravne ispite, za čežnju za drugima. Ona je njegova poslednja strast, boginja ljubavi, njegova vijagra... Ni dva minuta ne bi izdržao pored nje smireno, uzbuđenje bi ga smesta savladalo i predavao bi joj se bez ostatka. Njene usne, lepljive, od kojih nije umeo da se odvoji, ne zna da li će iko više ljubiti. Ni ne mari. Njegove su sada, i oseća da ih ona neće više nikome ponuditi. Ona je njegova, samo  njegova. I kad se vine velika metalna ptica iznad oblaka, i kad ga satima bude nosila sve dalje od nje, njegove misli će se njoj vraćati. A kad stigne gde ga život nosi, i kad neumoljiva kazna za znane i neznane grehe savlada njegovo oslabljeno telo, duša će njoj odleteti. I ona će je osetiti. Kad joj slučajno neko okrzne uvo, prepoznaće njegov dodir. Kad joj u grudima zadrhti čežnja, osetiće njega u sebi, od dvoje jedno. Njeno srce nikad se više neće osmehnuti.
usne