Valcer

Kroz prozor
zima u sobu
ulazi.
Siva, hladna, tamna.
Gole grane k'o utvare,
tužne jelke pod snegom,
ledeni okov parka.
Toplina u srcu
prkosno
odoleva.
I u njemu
doveka skriven
greješ se ti.

Kroz šumu
jutarnja svetlost
čaroliju stvara.
Puteljak me vodi
dalje i dalje,
što dalje od mog
razloga bega.
Bežim li od sebe
ili od tebe
nikad saznati
niko neće.

(Greškom juče objavljeno pored redovnog posta, ponavljam danas)

Veruj u snove
pa će oni
verovati u tebe.
Veruj u prijatelje
pa će svojim krilima
da te zaklone.
Veruj u ljubav
i kada te izda
i kada te rastuži
i kada nikakvog razloga
da veruješ u nju
više nemaš.
Samo veruj!

More
u tvojim očima
nemirno
nestašno
nežno
divlje.
Morem ti duša
od malena
kao moja
modra.
Dugo tvoja barka
drugim morem
plovi,
a moja u luci
nasukana
osta.

U mome srcu
duboko
još dublje
sakrih tebe.
Niko te tamo
nikada
osim mene
naći neće.
Ni ti
kad bi svratio
ne bi sebe
tamo osetio.