Valcer

Hladno i tmurno.
Sneg se premišlja.
Hoće - neće,
pahuljaće, pa neće.
Al meni toplo
u srcu
mekano ušuškano.
Beba mi u srcu
kamin razgorela,
nežnost razlila prostorima sna.

(posvećeno kammmeliji 57)

Osvrćem se
za sobom.
Bilanse svodim.
Pobede, porazi,
sreće, tuge,
prijateljstva, izdaje,
pripadanja, strast,
ljubav.
Stalno uzdizanje
feniksa iz pepela.
Gledam napred.
Moja mi dva Sunca
kao svetionik
osmesima
put obasjavaju.

Jednoga dana
u lepšem svetu
srešćemo se
ponovo.
Na nebu će tada
zasjati duga
od naših probuđenih
osmeha.
I razbudićemo
sve lepo i toplo
što nas je davno
spajalo.

I promine trideset
dugih godina
od tvog osmeha
samo za nju.
U tvojim se očima
samo ona
ogledala.
Ti godinama
hodiš
rajskim poljanama,
a ona je tebe
odavno
zaboravila.

Drugi će još
rukom pod ruku
ulice meriti.
Drugi će još
ohridske noći
budni sanjati.
Drugi će još
valcere bajne
salom lebdeti.
Drugi će nanovo
nežnost i strast
srcem deliti.
Al' niko
nikada
kao mi.