Valcer

Jutros mi se
iz kreveta ne izlazi.
Jutros mi dan
izgleda tmuran.
Jutros mi nešto
ne da mira.
Da li to samo
tebe prizivam?
A prizvati tebe
mogu samo
sećanja.

Da te nije bilo
ne bi snova bilo
ni svetla u mraku
kad se tuge slegnu
na slaba ramena.

Da te nije bilo
ne bi suza teška
u danima bez nade
za tobom kanula.

Da te nije bilo
ne znam šta bih
o ljubavi svojoj
lepo rekla.

Da te još ima
oluje života
ništa mi nauditi
ne bi mogle.

Jedna suza
teška
olovna
niz obraz
skliznula.
Jedno srce
gvozdeno
u trenu
otopila.
Da ne bi suze
srce nikad
grešku
shvatilo ne bi.

Dan za danom
reka života
teče sve dalje.
Od izvora
u njenom toku
ostaju ljubavi
radosti
sećanja.
Ka ušću
reka sve šira
sporija
dok se ne pretoči

u deltu večnosti.

Talasi
šuštavo
plažu miluju.
Borovi
tajnovitu
pesmu šume.
Mesec je negde
visoko gore
srebrno zažmurio.
Dvoje se nežno
u čamcu malom
u zagrljaju skrilo.