Valcer

Kad si srećan
i kad si zaljubljen
dal' se setiš mene?

Kad si tužan
i kad ti sve ide naopako
dal' se setiš mene?

Kad uz more hodiš
u senci borova
dal' se setiš mene?

Ili ti uopšte,
pa baš nimalo
u sećanju nisam?

Uspomene

Uspomene tvoje
kruže oko mene,
kosu mi dodiruju,
kao prsti tvoji
u nju upleteni.

Sećaš li se, mili,
da si me zaboravio?

Ti uvek imaš
osmeh za mene
i nestašan pogled dečaka
što nešto krije.

Ti uvek recituješ
pesme Jirži Šotole
glasom modrih zvona.

Vremeplov si dragi
ka detinjstvu, mladosti
ka snovima, ljubavi.

Da'l sam ti ikad rekla,
barem šapatom,
koliko mi značiš?

Ka oku tvome
moja barka plovi,
krhka ljuska
na nemirnim talasima.
Ka oku tvome
vuku me želje,
snažne, nestašne,
strahova vredne.
U oko tvoje
kad ga sretnem
zaroniću bez maske,
zagnjuriću,
i nikada više
izroniti neću.

Tamo gde si ti
mudrost ima cenu
sve se gleda
kroz ozbiljne naočari.
Kad se smeješ, ustvari si ozbiljan,
samo ti se srce smeje.
Čitaš ljude kao knjigu
osećaš ih,
dušu ti na dlanu daju.
Jednoga dana
neko će srce tvoje
sasvim ispuniti
i neće ostati mesta
za tužne misli,
za milosrđa bez pokrića,
za neprospavane noći
sa pogledom u tavanicu.
Kad ne budeš spavao,
biće to samo zato
što ste zajedno budni.