Valcer

Negde u snovima
boraviš ti.
Na Nezaboravnog ne ličiš.
Ne plešeš kao on.
Ne ljubiš kao on.
Nemaš njegove
oči.
Ali dušu moju
poznaješ
bolje od mene.
Bele ruže romantike
poklanjaš.
Nisi stvaran
i ne možeš biti,
U snovima obitavaš
i tu ćeš zauvek
ostati.

Da mi je
prošetati rivom,
borove mirisati,
masline videti.

Da mi je
s morem zboriti,
talasu šaputati,
žalu se poveriti.

Da mi je
moje more
osetiti...

Plešemo
najlepši valcer,
klizimo,
parket ne dodirujemo.
Tvoj dodir čvrst
i nežan
tvoje oči
ogledalo moje,
dva tela u jedno
razigrano
spojena.

Zašto li budilnik
baš sada zvoni?

Večernje sunce
kroz talas gleda
oko moje.
Dan smiraju ide,
još jedan
zlaćan sećanjima.
Svaki dan bez tebe
odonda
i do kraja dana
u nepovrat izgubljen.

Ko je oko tvoje
suzom poplavio?
Ko je srcem tvojim
tugu raširio?
Zašto seta vlada
licem tvojim lepim?

Niko suzu tvoju
zaslužio nije,
niko tuge tvoje
dostojan nije.
Ne pristaje seta
licu tvome lepom.