Jednog dana jedan slepi čovek sedeo je na stepenicima neke zgrade, sa šeširom blizu svojih stopala i kartonom na kome je pisalo: "Slep sam,  molim vas pružite mi pomoć."   
Jedan slučajni prolaznik, igrom prilika stručnjak za reklamu, zaustavio se  zapazivši da je u šeširu bilo ostavljeno  samo nekoliko metalnih novčića. 
 Sagnuo se da bi mu pružio novac, zatim, i bez pitanja za dozvolu, uzeo karton i okrenuo ga, ispisavši novi natpis. U toku popodneva slučajni prolaznik se vratio do slepog čoveka zapažajući da je njegov šešir sada bio pun novčića i novčanica. Slepi prosjak, prepoznavši ga po koraku, uputio mu je pitanje da nije bio on taj koji je nešto napisao na kartonu i šta je to mogao napisati. Prolaznik odgovori: 
"Nisam napisao neistinu - samo napisah tvoju poruku na drugačiji način", nasmeši se i izgubi u gužvi. 
  
I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno glasio: 
"Danas je proleće ... a ja ga ne mogu videti".