Sinoć su panonski mornari plovili muzičkim nebom i talasima duša Beograda. „Garavi sokak“ u prepunoj sali Doma sindikata nastavio je gde je Dragan Stojnić stao – da za 8. mart lepšem polu poklanja srce, pod motom „Zaboravite sve, ali ljubav ne!“. Sa njima je i Ivan Plavšić u kolicima otpevao „Život je lep“ i Slobodan Trkulja izvodio duvačke majstorije, a tamburaši se nadsviravali. Pesnik je izazivao suze, recitujući stihove Mike Antića o njenom, pa njegovom odlasku. Umesto pauze, malopoznati kafanski svirač dokazao je da bi trebao biti više poznat. Ne znam, zaista, zašto sam imala osećaj da umesto Baneta Krstića peva Baladašević, i da će reći kako pesme posvećuje maloj garavoj u prvom redu, a jednu pesmu šalje sanjarenju56, koje ga sluša. Mašta može svašta. Umesto zaključka, nameće se:
„Biće bolje ako budeš tu
da s nekim život podelim,
biće bolje ako budeš tu
da ljubav pobedi!“
