Jednog dana jedan
slepi čovek sedeo je na stepenicima neke zgrade, sa šeširom blizu svojih
stopala i kartonom na kome je pisalo: "Slep sam, molim vas
pružite mi pomoć."
Jedan slučajni prolaznik, igrom prilika stručnjak za reklamu, zaustavio se
zapazivši da je u šeširu bilo ostavljeno
samo nekoliko metalnih novčića.
Sagnuo se da bi mu pružio novac, zatim, i bez pitanja za dozvolu, uzeo
karton i okrenuo ga, ispisavši novi natpis. U toku popodneva
slučajni prolaznik se vratio do slepog čoveka zapažajući da je njegov
šešir sada bio pun novčića i novčanica. Slepi prosjak, prepoznavši ga
po koraku, uputio mu je pitanje da nije bio on taj koji je nešto napisao
na kartonu i šta je to mogao napisati. Prolaznik odgovori:
"Nisam napisao neistinu - samo napisah tvoju poruku na drugačiji
način", nasmeši se i izgubi u gužvi.
I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno glasio:
"Danas je proleće ... a ja ga ne mogu videti".
