Dragi mužu,
Šaljem ti ovo pismo u lažnoj koverti od neke kompjuterske kompanije,da bih bila sigurna da ćeš ga pročitati. Molim te, oprosti mi za ovu
prevaru, ali mislila sam da bi trebalo da znaš šta se dešava u kući u poslednje dve godine otkako si kupio taj kompjuter. Deca su dobro.
Marku je 7 godina, i baš pre neki dan je nacrtao portret cele porodice. Bio bi ponosan na njega kad bi video kako te je nacrtao.
Stolica i vrh tvoje glave otpozadi izgledaju vrlo realistično. Maja je napunila 3 ovog septembra. Još uvek je presrećna što si bio kod kuće
za njen rođendan. Kaže da joj je to bi najlepši dan, iako je padala kiša i nije bilo struje. Ja sam takođe dobro. Prošle godine sam se
ofarbala u plavo. Moj šef se brine o mojoj karijeri i postao je jako dobar kućni prijatelj. Kad sam primetila da ti ne smeta kad usisavam
oko tvoje stolice shvatila sam da održavanje kuće i nije neki problem. Kuća dobro izgleda. Nisam sigurna da li si primetio da sam ofarbala
zidove prošlog proleća. E, dragi moj, sad moram da idem da se spakujem. Moj šef nas vodi na skijanje. Zaposlila sam jednu ženu da se
brine o tebi i kući dok nas nema. Doliće ti kafu, doneće ti jelo za sto, baš onako kako ti voliš. Nadam se da ćete ti i tvoj kompjuter
provesti lepo vreme zajedno dok nas nema. Marko, Maja i ja cesto mislimo na tebe.
Pokušaj da nas se setiš dok restartuješ svoj kompjuter.
..
Jedan italijanski časopis raspisao je konkurs za najbolji prikaz izvornog kvaliteta života.
Pobedila je priča, odnosno model jednog čitaoca iz Genove.
Prenosimo je samo delimično, a njen bolji deo je:
Moj dan
Ustajem u 5,30. Sledi obavezna jutarnja gimnastika od najmanje 30 minuta.
Doručak je dosta obilan. Radim od 7 do 13,30, ne duže. Sredina dana za mene je nešto posebno. Rucak je standardan, ni preobilan, ni siromasan. Uvek jedem nesto corbasto ili kasasto. Slede kraća šetnja i odmor. Volim da prilegnem, ali ni u tome ne preterujem. Posla se ponovno prihvatam od 16, pa do 17 i 30 časova. Sredim svoje radno mesto i napravim plan za sutra.
Uvek znam kada ću početi i šta ću raditi sutradan. Predveče ispunim nekom svojom aktivnošću, koja mi trenutno najviše odgovara (sport ili brza šetnja). Može i neki hobi. Radim i u bašti. Volim prirodu, slobodu, svež vazduh.
Večera je uvek između 19 i 19,30. Odgovara mi lakši obrok. Zatim se posvetim sebi, nekoj vrsti duhovnog razvoja; popricam s nekim, pozitivno razmisljam, ponekad nesto procitam. Ne volim blebetanja, mrzim ogovaranja ("sta je ko uradio", "ko je sa kime" i sl.). Pre spavanja - šetnja. Ležem u 22,30 (svetlo gasim 15 minuta kasnije).
Meni odgovara ta ustaljenost ritma, dok drugima možda ne. Živim kao po nekom
planu.
Sa nadređenima dobro sarađujem. Znam gde mi je mesto i osećam neku sigurnost ovde.
Ne pijem, ne trošim novac na bilo šta, ne pušim...
Mateo
P.S. Ovde sam već dugo. Ako sve bude po planu, nadam se nagradnom odsustvu za Božić.
Takva su zatvorska pravila.
Sherlock Holmes i Dr. Watson su na kampovanju. Nakon obilne večere i boce dobrog vina, zavlače se u vreće za spavanje u svom šatoru i tonu u san. Nakon nekoliko sati, Holmes se budi i odmah protresa svog kolegu.
Sherlock Holmes: "Watson, molim Vas, pogledajte nebo i recite mi šta vidite".
Watson: "Vidim milione i milione zvezda."
Sherlock Holmes: "Šta iz toga zaključujete?"
Watson: "Astronomski, to mi kaže da postoje milioni galaksija, možda i milijarde planeta. Astrološki, primećujem da je Saturn u Lavu. Vremenski, zaključujem da je otprilike 3 sata ujutru. Teološki, vidim da je Bog svemoćan, a mi smo mali i beznačajni. Meteorološki, mislim da ćemo sutra imati divan dan. A Vi, Holmes, Sta Vi zaključujete?"
Sherlock Holmes ga značajno pogleda i onda reče: "Watsone, zaključujem da ste Vi kreten, jer očigledno je – da su nam maznuli šator!"
[ Humor
]
01 Novembar, 2008 07:06
[ Humor
]
27 Oktobar, 2008 16:15
Jedan iz starog vremena... kažu da je "vredeo" 5 godina zatvora.
Otišli Tito, Jovanka i Kardelj u Ameriku, pa naravno prvo prijem u Beloj kući, kod Niksona... Posle aperitiva i pricč u salonu, domaćica ih pozove na večeru. Kad tamo - zlatni escajg, zlatni tanjiri... Nisu još ni seli kako treba, a Kardelj već maznuo jedan tanjirić i stavio ga u džep. Videla to Jovanka pa kaže Titu:
- Joža, eno ga drug Bevc mazn'o zlatni tanjir. Hoću i ja jedan!"
- Aman, Jovanka, pa ne mogu ja da kradem tanjire po prijemima...
- Aha, a kako on sme?
- Ma sme, šta je Kardelj, bedni učitelj, ja sam osnivač pokreta nesvrstanih, najveći sin naših naroda i narodnosti... A drugo sve i da hoću, Kardelja niko ne gleda, a u mene svi uperili pogled, posle da kažu da kradem tanjire po Beloj Kući...
- Hocu jedan tanjur, poješce mi Pepica živce kad se vratimo u Jugu, da si ti nesposoban.
Šta ce Tito, krene da razmišlja... I najzad ustane:
- Dragi prijatelji, posle važnih državnih razgovora da se malo i razonodimo... Možda niste znali, ali pre nego što sam postao šef države i partije puno sam putovao po svetu, kao što i svi revolucionari rade, i bavio sam se raznim poslovima. Čak sam bio i mađioničar, hoćete da vidite jedan od mojih omiljenih trikova?
Svi prisutni su naravno iznenađeni, ali zapljeskaju i kažu da hoće...
Uzme Tito jedan zlatni tanjir sa stola i nonšalantno ga stavi u džep. Onda mahne nekoliko puta nad džepom, izgovori nekoliko čarobnih reci i...
- Pogodite gdje je tanjir!
Svi upere prstom u njegov džep, a Tile šeretski obiđe oko stola, mahne još jednom rukom i izvadi tanjir iz Kardeljevog džepa!
[ Humor
]
18 Oktobar, 2008 06:04
Skupilo se društavo da se dogovore gde će slaviti 10 godina mature.
Neko reče: "Idemo u 'Boeme', zgodne kelnerice", i tako bi.
Skupili se ponovo za 20. godišnjicu:" Gde ćemo?
"Ma idemo u 'Boeme', tamo se dobro klopa."
Došla tridesetogodišnjica."Gde ćemo?
"Ma hajdemo u 'Boeme', ušuškano je, nema promaje."
Došla bogami i četrdesetogodišnjica.
Joj gde ćemo, šta ćemo, i neko reče:" Hajdemo u one 'Boeme'",
na šta ostali u horu odgovoriše: "Super, tamo nismo nikad bili!"
Uhvati Bil Gejts zlatnu ribicu i kaže mu ona:
"Molim te, vrati me u vodu."
I baci nju Bil u vodu pa nastavi pecati.
Kaže ribica: "A, želja?"
Bil: "Ma, dobro de.. Ajd, reci..."
Ulazi baba u autobus i kaže kondukteru:
"Joj, sine, ja stvarno nemam para za autobus...
može jedno jaje ?
Kondukter:" Može, baba, ulazi!"
Tako i drugog i trećeg dana, a kondukter će:
"Može, baba, ulazi, ali nemoj više da donosiš jaja!".
Dolazi baba četvrti dan i u ruci nosi kokošku.
Ulazi u autobus i kaže kondukteru:
"Mesečna karta!"
Kako da ostvarite stopostotni uspeh na poslu?
- 12 posto ponedeljkom.
- 23 posto utorkom.
- 40 posto sredom.
- 20 posto četvrtkom.
- 5 posto petkom
Imao Crnogorac tri sina. Pošalje on najstarijeg u Beograd da zaradi pare.
Posle godinu dana ovaj se vrati i donese samo 1.000 evra.
-Šta si radio, nesrećo jedna?!
-Probao sam šverc. Ne ide. Svi to rade.
Pošalje on srednjeg sina. Vrati se i ovaj posle godinu dana i donese samo 1.500 evra.
-Šta si radio, nesrećo jedna?!
-Probao sam da valjam travu. Ne ide. Svi to rade.
Pošalje on i najmlađeg sina. Vrati se ovaj posle tri meseca i donese pun kofer para.
-E...sokole..junačino! Šta si radio?!
-Probao sam šverc, probao sam i da valjam travu. Ne ide. Svi to rade. Onda sam sjeo ispred Terazijske česme, otvorio kufer i napisa’: “Ja sam Crnogorac iz Podgorice. Vratio bih se kući, no nemam para za kartu!”
[ Humor
]
11 Septembar, 2008 06:37
Pre neko veče su me prijateljice pozvale
na "ženski izlazak". Rekla sam mužu da
ću doći kući do ponoći i svečano obećala!
Sati su prolazili, kokteli se nizali
prebrzo. Oko 3 sata, pomalo pripita,
krenula sam kući. Čim sam ušla u kuću,
oglasila se "kukavica" u hodniku i
otkukala tri puta. Skontala sam da će mi
se muž verovatno probuditi, pa sam na
brzinu ja otkukala preostalih devet puta.
Bila sam stvarno ponosna na sebe kako
sam u trenu tako domišljato odreagovala
(iako sam bila totalno u komi). Tako sam
izbegla moguću svađu sa mužem.
Sledećeg jutra pitao me je kada sam došla,
a ja mrtva hladna odgovaram: -U ponoć.
To ga uopšte nije uzrujalo.
"Uh, ovoga puta sam se izvukla!" -
pomislila sam. Tada je rekao: "Treba nam
nova "kukavica". Kad sam ga upitala zašto,
odgovorio je:- Pa, sinoć je naša "kukavica"
otkukala tri puta, zatim je rekla:
"Dođavola", otkukala još četiri puta,
pročistila grlo, otkukala još tri puta,
zakikotala se, otkukala još dva puta,
zatim srušila stočić za kafu i prdnula.
Sredovečni čovek kupio novog Poršea, izađe
na autoput i stisne do 160, osećajući kako mu
vetar mrsi prosedelu kosu. "Ovo je sjajno",
pomisli dodajući još gasa. Ali, kad je
pogledao u retrovizor, ugleda iza sebe
policijski auto s upaljenim rotirajućim
svetlima. "Ma, mogu mu pobeći", pomisli
i stisne na nekih 210 km/hr. Tada pomisli:
"Kog vraga radim, ja sam prestar za te
gluposti" i zaustavi se pred puta,
čekajući da stigne policijski auto.
Policajac se zaustavi iza Poršea i prošeta
do njega: "Gospodine, smena mi završava
za pet minuta i rado ću vas pustiti ako mi
date razlog zašto ste bežali... ali neki
koji još nikada nisam čuo". Čovek ga
pogleda i reče: "Prošle nedelje moja žena
je pobegla s policajcem pa sam mislio da
mi je vraćate".
Pandur ga pogleda, vrati mu papire i reče:
"Hvala, doviđenja".
[ Humor
]
07 Septembar, 2008 06:31
Istina je samo ono što piše u novinama
Stigao sovjetski predsednik Hruščov u neki veliki rudnik,
pa pita rukovodioce ko im je najbolji rudar.
Ivan Ivanič, odgovaraju oni uglas. Hruščov traži da ga pozovu.
Dođe Ivan Ivanič, Hruščov ga pita kako živi i da li je zadovoljan
platom. "Sve je u najboljem redu", odgovara rudar, "samo nemam stan!"
"Šta, kako??" uozbilji se predsednik države, a rukovodioci se usplahire,
Skoče, obećavaju da će Ivan Ivanič koliko sutra dobiti rešenje o
useljenju u stan.
Posle otprilike godinu dana, eto Hruščova ponovo
u istom rudniku. Opet pita ko je najbolji rudar, rukovodioci mu i
sad odgovore da je to Ivan Ivanič. Još jednom ga pozovu na sastanak.
Hruščov ga, kao i prethodne godine, pita kako živi, a rudar mu
odgovara da je sve u najboljem redu, samo nema stana. Hruščov
se namrgodi, a rukovodioci brže bolje pokažu predsedniku primerke
lokalnih novina. U njima piše crno na belo kako je Ivanu Ivaniču
dodeljen trosobni stan. Gleda Hruščov objavljenu reportažu,
gleda rudara, pa mu poučno i s osmehom kaže: "Ivane Ivaniču,
ne treba samo raditi, nego i novine čitati".
Skupio se narod na protestu, svi nezadovoljni životom,
finansijkom i stambenom situacijom....
Na binu izlazi jedan građanin i kaže:
- Ja živim u 2-sobnom stanu sa ženom i 3 dece, jel to pravilno!!!
Publika viče: - Nijeeee!
- Pa kako je pravilno?!!!
- U 3-sobnom!!!! - viče publika
Izlazi drugi građanin i kaže:
- Ja sa ženom i 4 dece živim u 3-sobnom stanu, jel to pravilno?!!!
- Nijeee!! - viče publika
- Pa kako je pravilno?!!!
- U 4-sobnom!!!! - viče publika
Izlazi Ciga na binu i kaže:
- Ja sa ženom i 8 dece živim u baraku, jel to pravilno?!!!!
- Nijeeee!!!! - viče publika
- Pa kako je pravilno?
- U baraci !!!! - viče publika.
Čita Mujo oglas u novinama i veli:
- "Vid´Haso, policija traži muškarca od 20 do 30 godina,
jačeg stasa, proćelavog, koji noću hoda po parku i siluje žene."
- "I?", pita Haso.
-"Pa, razmišljam da im se javim. Može bit´ dobra plata, policija je to."
