Dragi mužu,
Šaljem ti ovo pismo u lažnoj koverti od neke kompjuterske kompanije,da bih bila sigurna da ćeš ga pročitati. Molim te, oprosti mi za ovu
prevaru, ali mislila sam da bi trebalo da znaš šta se dešava u kući u poslednje dve godine otkako si kupio taj kompjuter. Deca su dobro.
Marku je 7 godina, i baš pre neki dan je nacrtao portret cele porodice. Bio bi ponosan na njega kad bi video kako te je nacrtao.
Stolica i vrh tvoje glave otpozadi izgledaju vrlo realistično. Maja je napunila 3 ovog septembra. Još uvek je presrećna što si bio kod kuće
za njen rođendan. Kaže da joj je to bi najlepši dan, iako je padala kiša i nije bilo struje. Ja sam takođe dobro. Prošle godine sam se
ofarbala u plavo. Moj šef se brine o mojoj karijeri i postao je jako dobar kućni prijatelj. Kad sam primetila da ti ne smeta kad usisavam
oko tvoje stolice shvatila sam da održavanje kuće i nije neki problem. Kuća dobro izgleda. Nisam sigurna da li si primetio da sam ofarbala
zidove prošlog proleća. E, dragi moj, sad moram da idem da se spakujem. Moj šef nas vodi na skijanje. Zaposlila sam jednu ženu da se
brine o tebi i kući dok nas nema. Doliće ti kafu, doneće ti jelo za sto, baš onako kako ti voliš. Nadam se da ćete ti i tvoj kompjuter
provesti lepo vreme zajedno dok nas nema. Marko, Maja i ja cesto mislimo na tebe.
Pokušaj da nas se setiš dok restartuješ svoj kompjuter.
 ..

Jedan italijanski časopis raspisao je konkurs za najbolji prikaz izvornog kvaliteta života.
Pobedila je priča, odnosno model jednog čitaoca iz Genove.
Prenosimo je samo delimično, a njen bolji deo je:
Moj dan
Ustajem u 5,30. Sledi obavezna jutarnja gimnastika od najmanje 30 minuta.
Doručak je dosta obilan. Radim od 7 do 13,30, ne duže. Sredina dana za mene je nešto posebno. Rucak je standardan, ni preobilan, ni siromasan. Uvek jedem nesto corbasto ili kasasto. Slede kraća šetnja i odmor. Volim da prilegnem, ali ni u tome ne preterujem. Posla se ponovno prihvatam od 16, pa do 17 i 30 časova. Sredim svoje radno mesto i napravim plan za sutra.
Uvek znam kada ću početi i šta ću raditi sutradan. Predveče ispunim nekom svojom aktivnošću, koja mi trenutno najviše odgovara (sport ili brza šetnja). Može i neki hobi. Radim i u bašti. Volim prirodu, slobodu, svež vazduh.
Večera je uvek između 19 i 19,30. Odgovara mi lakši obrok. Zatim se posvetim sebi, nekoj vrsti duhovnog razvoja; popricam s nekim, pozitivno razmisljam, ponekad nesto procitam. Ne volim blebetanja, mrzim ogovaranja ("sta je ko uradio", "ko je sa kime" i sl.). Pre spavanja - šetnja. Ležem u 22,30 (svetlo gasim 15 minuta kasnije).
Meni odgovara ta ustaljenost ritma, dok drugima možda ne. Živim kao po nekom
planu.
Sa nadređenima dobro sarađujem. Znam gde mi je mesto i osećam neku sigurnost ovde.
Ne pijem, ne trošim novac na bilo šta, ne pušim...
Mateo

P.S. Ovde sam već dugo. Ako sve bude po planu, nadam se nagradnom odsustvu za Božić.
Takva su zatvorska pravila.


Sherlock Holmes i Dr. Watson su na kampovanju. Nakon obilne večere i boce dobrog vina, zavlače se u vreće za spavanje u svom šatoru i tonu u san. Nakon nekoliko sati, Holmes se budi i odmah protresa svog kolegu.
Sherlock Holmes: "Watson, molim Vas, pogledajte nebo i recite mi šta vidite".
Watson: "Vidim milione i milione zvezda."
Sherlock Holmes: "Šta iz toga zaključujete?"
Watson: "Astronomski, to mi kaže da postoje milioni galaksija, možda i milijarde planeta. Astrološki, primećujem da je Saturn u Lavu. Vremenski, zaključujem da je otprilike 3 sata ujutru. Teološki, vidim da je Bog svemoćan, a mi smo mali i beznačajni. Meteorološki, mislim da ćemo sutra imati divan dan. A Vi, Holmes, Sta Vi zaključujete?"
Sherlock Holmes ga značajno pogleda i onda reče: "Watsone, zaključujem da ste Vi kreten, jer očigledno je – da su nam maznuli šator!"