Sinoć smo sestra i ja slušale koncert Zvonka Bogdana. Sjajan kao i uvek, i još bolji, plenio je puna tri sata pozornicom prepunog Sava Centra, praćen oduševljenim aplauzima, bez plejbeka. Za svako srce našao pesmu, ispričao istoriju te pesme, za svako raspoloženje našao stih, za sve ljubavi pravu reč. Pratio ga veliki tamburaški orkestar s Petrovaradina, 16 vrhunskih umetnika, naslednika Janike Balaša. Prelepu pesmu Baneta Krstića "Ko te ima, taj te nema" otpevao je bez orkestra, uz pratnju hora publike.
Kad god ga slušam, setim se anegdote od pre nekoliko godina, kad je pevao na koncertu u Domu vojske. Šmeker kakav je, jako je dobro zapažao ko ga pažljivo sluša i uživa u njegovoj pesmi. Pošto sam sedela na zgodnom mestu, na početku reda, Zvonko je sišao sa pozornice, došetao do mene i pevao meni "Ne vredi plakati". U jednom trenu se sagnuo i šapnuo mi nešto, pa se vratio na pozornicu. Publika se okrenula veoma zainteresovano sa pitanjima u očima: ko sam ja, šta mi je šapnuo? A stari šmeker je samo otpevao stih iz iste pesme "...i ne vredi ni zbog TEBE gorke suze liti...!
Ni zbog koga ne vredi gorke suze liti, slažem se sa Zvonkom. I želim da ljubiteljima lepe pesme još dugo priređuje večeri za pamćenje.
