Valcer

Mujo na kvizu "Ko želi biti milioner" odgovara na pitanje za 100.000.
Pitanje glasi: Koji je glavni grad Hrvatske:
a) Knin
b) Zagreb
c) Sisak
d) Split
Mujo se misli i misli...
"Ja bih ipak pozvao pomoć, iskoristio bih džokera "pomoć prijatelja",pa  bi pozvao svog prijatelja Sulju.
"U redu, pozvat ćemo vašeg prijatelja Sulju. - odgovara voditelj.
"Halo, Suljo? Ovde voditelj kviza Milioner. Vaš prijatelj je zapeo na jednom pitanju pa izvolite, imate 30 sekundi.
"Zdravo Suljo, šta ima? - upita Mujo.... Kako su ti Fata i deca, imal' šta novo?
I tako teče priča dok ne istekne 30 sekundi, sirena se oglasi, a Mujo ga ne upita pitanje.
Voditelj upita: "Pa dobro Mujo, zašto niste pitali Sulju za odgovor?
"Ma šta ću ga pitat', znam ja odgovor, al' sam iskoristio priliku da se čujem s njim u Australiji

Sin nekog arapskog šeika studira u Beogradu...
Nakon mesec dana piše kući...
"Srbija je prelepa, ljudi su jako ljubazni i baš mi se sviđa ovde...Samo mi je ponekad neprijatno kad idem na fakultet u mom pozlaćenom Mercedesu, a neko od mojih profesora izlazi iz tramvaja...`
Posle nekoliko dana stiže mu ček na milion dolara sa kratkom porukom roditelja...
"Nemoj da nas sramotiš, kupi i ti tramvaj...`

"NEMA PROBLEMA !"

Wow! Super!

"KOJA JE TVOJA DRUGA ŽELJA?"
"HTELA BIH KREVET S BALDAHINOM"
 
"I, SADA JOŠ TVOJA TREĆA ŽELJA? "
"NEKA SE MOJ MAČAK PRETVORI U LEPOG, SEKSEPILNOG MLADOG MUŠKARCA ! ."..

"SADA TI JE  SIGURNO ŽAO ?"

"ŽAO ?! ZAŠTO ?!"

"…ŠTO SI ME ONOMAD DALA KASTRIRATI..."

Pošla grupa ljudi u lov. Rezervisali su dvokrevetne sobe, ali niko nije hteo da deli sobu s Perom,
koji je užasno hrkao. Odlučili su da nije pošteno da jedan isti sve vreme bude s njim, pa će se smenjivati.
Posle prve noći uz Peru, jedan od njih je ustao sav razbarušen i s ogromnim podocnjacima. Ostali su zabrinuto pitali: "Čoveče, šta se desilo?"
Odgovorio je" Pera je toliko hrkao da sam celu noć presedeo u krevetu i gledao.
Sledeće noći je drugi bio na redu. Ujutru isto - izgledao je strašno bled, naduven, jedva se držao na nogama. Pitali su: "Kako je bilo? Izgledaš grozno!"
Odgovorio je: "Bilo je nepodnošljivo. Pera struže kao testera. Cele noci sam ga samo gledao."
Slično su prošli i ostali.
Onda je na red došao Mujo. Ujutru se pojavio odmoran i čio, uređen i odlično raspoložen. "Dobro jutro, družino!" Nisu mogli verovati svojim očima. Pitali su: "Kako sad to?"
Odgovorio je: "Dakle, spremali smo se za spavanje. Prišao sam Peri, zagrlio ga, pipnuo mu zadnjicu uz nežan osmeh i poljubio za laku noć. Posle je cele noći sedeo i gledao me."

Muju na zavodu za  zapošljavanje pitaju šta je po zanimanju. On odgovori:
" Pomoćni  bagerist."
"A što vam je to?""
"Pa bolan, ono što bager ne može, ja  lopatom...

Pokucala Smrt Muji na vrata i  kaže:
"Došla sam po tvoju dušu."
Mujo se okrene pa vikne: "Fato, dušo, neko te treba!"

Pita naturistica ugostitelja na Braču:
"Što me gledate ko da niste nikad videli golu žensku?"
"Ma gledam otkud ćete izvadit šolde za platit!"
 
Pita mali Mujica  tatu:
"Tata, zašto se Zemlja okreće?
 Mujo se malo zamisli :"Kako okreće? Slušaj mali, da ti slučajno nisi našao onu moju rakiju?"

Zašto svaki lovački pas ima spuštene uši?
Zato šo su mu dosadile lovačke  priče.
 
Plavuša ulazi u menjačnicu promeniti 100 evra.
"Gospođice, ova je novčanica  falsifikovana!"
" Falsifikovana?! Brzo zovite policiju! Silovana  sam!"

"Zašto ste motikom  razbili izlog pekare?"
"Zato jer su me učili da nema hleba bez motike!

Mujo stoji pred automatom za koka-kolu. Ubaci kovanicu i izađe jedna limenka kole. Ubaci Mujo još jednu i opet izađe limenka. I tako Mujo nastavi dok se jedan iz kolone koja se stvorila iza njega ne pojavi i reče:
- Oprostite gospodine, jeste li gotovi više? I mi smo žedni.
A Mujo će na to:
- Dok Mujo dobija, Mujo igra!


LJUBAV NAŠE GENERACIJE
 U ovim godinama
kad ti srce zaigra pa stane,
i osetiš nemir,
kad ti se pred očima zamagli,
i pamet ti se pomuti,
ne boj se!
Nije to ljubav!..........
*
*
To je.....INFARKT !!!


Pred čas veronauke, pita sin oca:" Tata, kako se zvala Adamova tašta?"
"Adam nije imao taštu. To je bio raj, sine moj..."

Kada se potrefe dve nesrećne okolnosti – da ste učili Francuski i Ruski jezik u školi, a pritom želite da sebe obradujete jednom prolećnom kupovinom najobičnije vespe – nadrljali ste.
Dobijem ja neki flajer kako neka-tamo banka daje kredite za kupovinu kola i ostalih gluposti. I ja se zaputim čisto da se informišem o čemu se radi, i da li ja mogu da kupim jednu vespicu da se vozam od tačke A do tačke B.
Ulazim u banku, i taman počnem rečenicu „Izvinite…“, međutim čovek-obezbeđenje me prekine i kaže „Moraćete da sačekate u klajent holu“.
Ja pitam „A gde je klajent hol?“
On kaže „Pa evo baš tu gde stojite.“
I tako ja malo sačekam, a onda me on ljubazno uputi:
„Izvolite, za sve informacije obratite se switchboard clerk-u.“
„Dobar dan, jeste Vi switchboard clerk? Interesuju me ovi krediti za građane.“
„Aha, da… evo možete preći kod client advizor-a“
„Važi, hoću… a gde je to?“
„Koleginica na šalteru, odmah iza vas“
„Hvala...“, već se malo osvrćem i obrćem po onom klajent holu, kad odjednom neko zavrišta iza mene:
„Alo momak! Samo malo!“
To je bila cleaning lady sa onim džogerom. Briše onaj patos da se još više cakli kao da će neko da legne pa da ga liže.
Dolazim do client advisor-a, tzv. šalterske službenice, i ona me ljubazno upućuje na zgradu prekoputa uz rečenicu „Obratite se tamo gospodinu Koči, on je tamo store manager“.
Dolazim ja kod gospodina Koče i izložim mu sve svoje želje i skrivene misli, a on kaže „Znate šta, ja jesam ovde store manager, ali to ne znači da sam marchandizer!“
„Aha, oprostite… nisam mislio da Vas uvredim, a kome da se obratim vezano za vespu?“
„Eno vam ga tamo Rale, on je marchandizer pa vidite šta ćete.“
Dolazim do Raleta: „Izvinite, jeste Vi Rale, marchandizer?“
„Ja sam, šta treba?
„Pa mene je poslao gospodin Koča kod Vas...“ – ne uspevam da dovršim rečenicu.
„Jaoj Kočo Kočo… (to on sebi u bradu al’ da čuju svi)… jeste mi doneli profakturu?“
„Kakvu profakturu?“
„Nisam“
„Slušaj dečko… ideš prvo kod Cace, ona je Key account, lepo ti napiše profakturu, i onda sa tim dođeš kod mene da ti ja lupim pečat, pa da se vratiš kod Koče.
Jesi razumeo?“
„Da, da… sve sam razumeo...“
Odlazim da tražim Cacu koja je key account, ali mi cleaning lady kaže da je Caca izašla ranije, i da ako mi nešto treba potražim office managera.
Dolazim do neke kancelarije, već znojav, sa potpuno razludelim neurovegetativnim sistemom. Kuc kuc…
„Izvinite, jeste Vi office manager?“
„Ja sam, ali ja sad nešto radim, ako ste došli zbog reklamacija moraćete da dođete sutra jer smo storno za danas završili“
„Aha, hvala… doviđenja.“
Vraćam se kod čoveka-obezbeđenje…
„Izvinite, ja sam zalutao, ne umem da se snađem, upomoć!“
„Ko ste Vi?“
„Ja sam Bane, i hoću da kupim vespu, ali ne znam kako se to radi.“
„Idite gore kod gospođe Sretenović, ona je ovde executive asistent i ona će Vam sve to obaviti za pet minuta.“
Dolazim kod gospođe Sretenović…„Izvinite, jeste Vi executive asistent?“
„Ja sam, kažite?“
„Meni samo treba jedna vespa koju bih kupio uz pomoć kredita“
„Pa što ste došli kod mene?“
„Pa ne znam ni ja. Bio sam kod svakoga po malo, i na kraju su me uputili na vas.“
„Znate kako mladi čoveče (ova je neka fina)… siđite dole kod Mare, ona je client advizor, recite joj da sam vas ja poslala, ona će Vam dati formular koji bi trebalo da popunite, i onda sa tim formularom odete kod cashier teller-a, dogovorite se oko uslova plaćanja, i kad budete uzeli robu samo zamolite da Vam je logistic manager preveze do željene adrese…“
Tek sad mi ništa nije jasno. Pokušavam da telefoniram nekome ko je učio engleski međutim cleaning lady mi kaže da isključim mobilni, ja se klizam na onom patosu, istrčavam napolje, iščekujem epi napad i konačno dobijam Aleksandru… „Cale, majke ti, šta je logistic manager?“
„Pa to ti je vozač Bane, zašto?
„A šta je cashier teller?
„Blagajnik.“
„Važi, hvala ti, zovem te kasnije“.
Kakva crna vespa, kakva banka, kakva prodavnica … sreća pa ostadoh živ. Ćuti Bane, sedi kući i smrdi, trafika je zakon. Sve dok ne promene naziv u Little house for selling cigars.