[ Moje priče
]
23 Oktobar, 2011 18:01
Razmisljankina priča o rubinima podsetila me na moj ukradeni prsten. Kako je sve počelo? Moj suprug, laka mu zemlja bila, nije imao baš mnogo smisla za finese, a i neke je običaje umeo da izokrene kako je njemu odgovaralo. Pred venčanje šetali smo Terazijama. Zaustavio se pred zlatarskom radnjom i tražio da uđemo. Nije me to zanimalo, pa sam htela da nastavim šetnju. „Samo da vidiš!“ reče. Dobro, ušli smo. Tražio je da iznesu prstenje i rekao da biram. „Šta će mi, ne nosim prstenje!“ rekla sam. Insistirao je. Dobro, izabrala sam jedan omanji, jednostavan, s rubinom. Zapakovan je, uručio mi ga je i to je bilo to. Retko sam ga nosila, više je boravio u kutijici nego na mom prstu. Zato se i desilo da nisam primetila odmah kad je nestao. Žena koja je neko vreme čuvala sina dok je bio mali pokrala je i nas i još poveći broj ljudi, odnela mnogo lepih stvari, među njima i moj prsten. Godinama nakon toga, u nekoj prilici kad se razgovaralo o veridbi, ja sam rekla da o tome nemam pojma, jer nisam verena pre venčanja.
„Kako nisi kad sam ti dao prsten!“ naljutio se suprug. Tada sam saznala da mi je to bio verenički prsten!!!
„Kako nisi kad sam ti dao prsten!“ naljutio se suprug. Tada sam saznala da mi je to bio verenički prsten!!!
23/10/2011, 18:27
Muškarci ne shvataju koliko nam znače pojedini obredi. Nekako sve podrazumevaju.... Verovatno im je zato i teško da kažu: volim te. Misle to se zna...
23/10/2011, 18:33
Eh !
Pa zar tako da saznate da je to zapravo predstavljalo veridbu ...
Šteta !
23/10/2011, 18:39
Anam, nemaju pojma. Ko mnogo voli, malo priča, ko mnogo priča, malo voli...čudan inverzni odnos.
23/10/2011, 18:40
Mimche, saznala sam to tek kad se trebao veriti naš sin...
23/10/2011, 18:42
Vrlo originalna veridba, bez znanja verenice ;)
23/10/2011, 18:48
Hm... Ako ti kažeš:))...
23/10/2011, 18:50
Da, merkur, to je bilo podrazumevanje, prsten se kupuje samo za veridbu, nema drugih razloga zašto bi žena, tek onako, dobila prsten :)
23/10/2011, 18:50
Anam, iskustvo, šta ćeš...
23/10/2011, 18:52
Volim prstenje, nosim ga i svaki ima svoju priču...
Izgubila sam pre neki dan jedan...i još se nadam da ću ga naći...
23/10/2011, 18:57
Ja sam tek mnogo kasnije zavolela prstenje, anam, kad su počeli dragi ljudi da mi poklanjaju i kad mi je jedan prsten označio da sam verenica života, poklonjen na 10-godišnjicu spašenog života!
23/10/2011, 19:11
I ti si toliko dugo mislila da nisi bila verena? Očito si ga mnogo volela, pa ti to nije bilo važno.
23/10/2011, 19:41
Ja nemam takva iskustva, ali volim prstenje.Ne volim broševe.
23/10/2011, 19:41
Muskarci cesto misle da mi umemo da im citamo misli..
23/10/2011, 20:39
Razmisljanka, u mom kraju tome se nije pridavala važnost, nisam ni očekivala.
23/10/2011, 20:39
Sada i ja volim prstenje, anam..sve u svoje vreme.
23/10/2011, 20:40
Zvezdatvoja, više podrazumevaju.
23/10/2011, 20:46
Razumem. Ja inače ne volim da radim nešto zato što to tako treba, ili zato što to rade drugi. Ništa reda radi. Mi smo sve uradili kako smo želeli i osećali, na čuđenje ostalih.
23/10/2011, 20:52
Tako je najbolje, razmisljanka. U mom slučaju nisam ni znala da mi to sleduje, pa nisam ni tražila. Tada premlada...
23/10/2011, 21:40
Obožavam prstenje i radi ih nosim.
Šteta za tvoj prsten. I meni je jedan nestao iz kuće. Nikad nisam saznala šta se desilo.
23/10/2011, 21:42
NEZABORAVNA PESMA
23/10/2011, 23:10
Прстен, има времена,
кажеш да га желиш
желим
има времена
док нам се жеље поклопе,
а када ће то бити
много питаш,
много желиш,
ускоро,
шта ускоро,
мораш да одсањаш,
шта да одсањам,
па прстен како добијаш и
када га добијаш,
а зашто да чекам када га
сада много желим,
уффф па све лепе и најлепше ствари се прво сачекају и одсањају.
И није ти неки изговор
добро хоћеш сутра
ПРСТЕН!
Да
ХОЋУ!!!
ПА заспи већ једном и ОДСАЊАЈ ГА.
После одређеног сна
Јутро се сломило брзо, на суседном јастуку кутијица у боји црвене руже, а у њој тренутак среће и пуно љубави....
Поздрав велики
23/10/2011, 23:14
Прстен је тренутак љубави и среће у вашим очима, једна битна заједничка победа која никад не стари, али временом више вреди.
Поздрав велики и битан је тренутак када се прстен добија.
24/10/2011, 02:08
Ја волим накит али да гледам и да уживам у креативности оних који са накитом раде. Али не и да носим. Не волим ништа што ме (оба)везује превише, само колико је потребно. Много занимљива прича. :)
24/10/2011, 07:02
Roksana, šteta, jer je to jedini koji sam ipak sama izabrala...
24/10/2011, 07:03
To je prava pesma, anam. Hvala ti.
24/10/2011, 07:05
Sanjati
samo sanjati
na javi
jednom doživeti?
Krilaandjela, hvala za pesmu!
24/10/2011, 07:05
Naravno da je bitan, krilaandjela, pa nije naodmet napomenuti zašto se dobija, zar ne?
24/10/2011, 07:07
Ima u tome deo istine zašto ranije ni ja nisam volela prstenje, pricalice. Vezivanje i obavezivanje, čak i obaveza da se nosi...Kasnije je svaki prsten postao priča.
24/10/2011, 10:31
Moj covek, laka mu zemljica bila!
24/10/2011, 11:12
Heh, mogla si i gore da prođeš. Da posle mnogo godina saznaš da si udana.:p:p
24/10/2011, 11:48
Marcotespi, mislila sam da si romantičniji!
24/10/2011, 11:49
Tačno, biljanak...srećom, svadba mi je pojasnila neka pitanja :)
24/10/2011, 13:50
Niste zar??? hahaha Zanimljivo!
Iskreno, volim neku vrstu uvertire..;) pogotovo ako mi "Neko" da naznanje da je to bračna uvertira!
24/10/2011, 14:18
Nerma, volela bih i ja - i da bude lepa uvertira...ali mnogi nemaju smisla za finese.