Osećala je da njena sreća nije tu negde oko nje, iako je živela na najlepšem jezeru. Nije valjda sve u prirodi, nešto je i do ljudi. Sve je radila sjajno, sve joj išlo od ruke, samo ljubav i posao ne. Potraži privremeno rešenje i dođe kod svoje druge mame, provede kod nje godinu dana u velikom gradu i pokuša da nađe zanimljiv posao za svoju pametnu glavicu. Nije bilo ničeg trajnijeg. Što se ljubavi tiče, udvarali joj se uveliko, čak i neke velike zverke, ali to nije bilo to. Posle nekog vremena sestra joj ode u Englesku za nekim poslićem i pozva je u posetu.  Ode naša lepotica tamo, i očas posla svojim šarmom zarazi hladne Engleze. I nađe se među njima jedan koji baš i ne liči na Engleza, južnjačka toplina i temperament. Čim je vide, srce mu se za njeno zakova. I posle par meseci klekne pred nju i zaprosi je rečima:"Ne mogu da te pustim da odeš odavde! Budi mi žena!" Valjalo je sada dobiti dozvolice, vizice, a pre toga upoznati porodicu. I dovede ga svojoj drugoj mami na njenu čuvenu gibanicu, da se vereniku pohvali, a mama da proceni zeta. Od prve je položio ispit kod mame, pa mu dade ćerku od srca. I bi svadba, i poče život udvoje kakav su samo njih dvoje umeli da osmisle, sve sa šarmom, sve sa toplinom, lepotom, ljubavlju.
Nešto ih podmladak nije hteo, neće pa neće...savetovala se s mamom, slušala, sve radila kako valja. I zapita jednom: "Mama, smeju li trudnice da lete avionom?", na što je upitana slavila dva dana. Naravno, zabrani joj letenje, sem na krilima ljubavi, i naredi da čuva to malo ko oči u glavi. Ali dva meseca pre kraja krenu komplikacije. Bolnica. Visok pritisak, otoci, preeklampsija. Valja spašavati prvo mamu, pa onda dete. Tim redom se uvek ide. Težina problema preraste tu bolnicu, prebace je u drugu, ceo tim se okupi oko nje, njoj loše, baš loše. Pokušava sa dragim da stupi u kontakt, on se ne javlja  na mobilni. Uradiše carski rez, spasoše nju, bebica se jedva vidi koliko je malena, u inkubator s njom, ceo tim oko malene. I tek tada joj zgranuti lekarski tim saopšti da je njen dragi istog dana dovezen u tu istu bolnicu, sa prelomom kičme...i da su se na drugoj strani bolnice borili za njega. U jednom danu, sve troje premeravano na terazijama života, gde će da prevagne. Prevagnuo život.
Dovezli njega u kolicima da vidi malenu, dovezli nju na nosilima do mrvičuljka koji se od cevki jedva vidi...Malo pomalo, svi oko njih, počnu da se oporavljaju. Prvo otpuste mamu iz bolnice, pa tatu, a bebica ostade još mesec dana, dok se nije izvukla. I kad je konačno mogla da pristigne kući, u maloj kolevci sa velikom mašnom jedva se videla, toliko je malena bila. Veliki krevet za malu Holi.
Danas tata opet radi svoj rizičan posao, mama je opet lepotica koja mami uzdahe svih koji je vide, a malena je velika devojčica od cele tri godine, pametnica i slatkiš. Eh, jedino pravo čudo na ovom svetu je - dete.
beba