Poslanik je hodao po putu kada je na njega naleteo kamion i naneo mu smrtonosno povrede. Njegova duša se uputila put neba gde se pred ulazom srela sa Svetim Petrom.
- Dobro došao na nebesa, - reče Sveti Petar. - Videćemo da li ćeš otići u Raj ili Pakao.
- Samo ti mene pusti u Raj, neće biti problema, - reče čovek.
- Da smem pustio bih te, ali moram da se pridržavam naređenja odgore. Propis je takav da moraš da poživiš jedan dan u Paklu, jedan dan u Raju. Posle toga ćeš odlučiti gde ćeš zauvek živeti.
- Dobro, dobro, ali ja sam se već odlučio za Raj, - reče poslanik.
- Žao mi je, propisi su propisi.
Odmah zatim Sveti Petar ga otprati do lifta koji se spuštao dole, dole i dole, sve do Pakla.
Vrata lifta se otvore i poslanik se nađe usred pažljivo negovanog terena za golf. U blizini su bile klupske prostorije a ispred veliki broj njegovih prijatelja i političara sa kojima je često sarađivao.
Svi su bili razdragani i srećni, obučeni u lepa večernja odela. Prilazili su da ga pozdrave, oživljavajući uspomene na lepa vremena koja su zajedno proživeli, bogateći se na račun poreskih obveznika.
Odigrao je prijateljsku partiju golfa, a posle su uživali u jastogu i kavijaru i ispijanju šampanjca.
Među njima je bio i menadžer đavola, prijatan i ljubazan momak koji se zabavljao sa njima igrajući i pričajući viceve. Svi su se tako zabavljali da nisu ni primetili kada se primakao čas rastanka.
Svi su došli da ga isprate i mahali su mu dok se lift polako penjao, penjao, i penjao naviše.
Zaustavio se pred nebeskim vratima gde ga je već čekao Sveti Petar.
- Vreme je da posetiš Raj.
Poslanik je naredna 24 sata bio u društvu veselih duša, premeštajući se sa oblaka na oblak, svirajući harfu i pevajući. I ovo vreme je brzo prošlo tako da se ponovo našao pred Svetim Petrom.
- Dobro, proveo si jedan dan u Paklu i jedan dan u Raju. Sada izaberi svoju večnost.
Poslanik malo razmisli pa odgovori:
- Raj je tako divan, ali mislim da će mi bolje biti u paklu.
Sveti Petar ga zatim bez reči otprati do lifta i pošalje dole, dole i dole, sve do Pakla.
Vrata lifta se otvore i poslanik se nađe usred zapuštene poljane prepune raznih otpadaka i smeća.
U toj prljavštini mogao je da vidi svoje prijatelje kako sakupljaju otpad u crne vreće i čekaju da nešto siđe odozgo.
Đavo mu priđe i prebaci mu ruku preko ramena.
- Ne razumen, - zajeca poslanik. - Juče sam bio ovde, tu je bilo igralište za golf i klupske prostorije gde smo se gostili jastogom i kavijarom, pili šampanjac, igrali i bogovski se zabavljali. Sada je tu pustinja prepuna otpadaka i prljavštine, a moji prijatelji izgledaju jadno. Šta se dogodilo?
Đavo mu se nasmeši, pogleda ga ispod obrva i reče:
- Sinoć smo imali predizborni miting... Danas si glasao.
- Dobro došao na nebesa, - reče Sveti Petar. - Videćemo da li ćeš otići u Raj ili Pakao.
- Samo ti mene pusti u Raj, neće biti problema, - reče čovek.
- Da smem pustio bih te, ali moram da se pridržavam naređenja odgore. Propis je takav da moraš da poživiš jedan dan u Paklu, jedan dan u Raju. Posle toga ćeš odlučiti gde ćeš zauvek živeti.
- Dobro, dobro, ali ja sam se već odlučio za Raj, - reče poslanik.
- Žao mi je, propisi su propisi.
Odmah zatim Sveti Petar ga otprati do lifta koji se spuštao dole, dole i dole, sve do Pakla.
Vrata lifta se otvore i poslanik se nađe usred pažljivo negovanog terena za golf. U blizini su bile klupske prostorije a ispred veliki broj njegovih prijatelja i političara sa kojima je često sarađivao.
Svi su bili razdragani i srećni, obučeni u lepa večernja odela. Prilazili su da ga pozdrave, oživljavajući uspomene na lepa vremena koja su zajedno proživeli, bogateći se na račun poreskih obveznika.
Odigrao je prijateljsku partiju golfa, a posle su uživali u jastogu i kavijaru i ispijanju šampanjca.
Među njima je bio i menadžer đavola, prijatan i ljubazan momak koji se zabavljao sa njima igrajući i pričajući viceve. Svi su se tako zabavljali da nisu ni primetili kada se primakao čas rastanka.
Svi su došli da ga isprate i mahali su mu dok se lift polako penjao, penjao, i penjao naviše.
Zaustavio se pred nebeskim vratima gde ga je već čekao Sveti Petar.
- Vreme je da posetiš Raj.
Poslanik je naredna 24 sata bio u društvu veselih duša, premeštajući se sa oblaka na oblak, svirajući harfu i pevajući. I ovo vreme je brzo prošlo tako da se ponovo našao pred Svetim Petrom.
- Dobro, proveo si jedan dan u Paklu i jedan dan u Raju. Sada izaberi svoju večnost.
Poslanik malo razmisli pa odgovori:
- Raj je tako divan, ali mislim da će mi bolje biti u paklu.
Sveti Petar ga zatim bez reči otprati do lifta i pošalje dole, dole i dole, sve do Pakla.
Vrata lifta se otvore i poslanik se nađe usred zapuštene poljane prepune raznih otpadaka i smeća.
U toj prljavštini mogao je da vidi svoje prijatelje kako sakupljaju otpad u crne vreće i čekaju da nešto siđe odozgo.
Đavo mu priđe i prebaci mu ruku preko ramena.
- Ne razumen, - zajeca poslanik. - Juče sam bio ovde, tu je bilo igralište za golf i klupske prostorije gde smo se gostili jastogom i kavijarom, pili šampanjac, igrali i bogovski se zabavljali. Sada je tu pustinja prepuna otpadaka i prljavštine, a moji prijatelji izgledaju jadno. Šta se dogodilo?
Đavo mu se nasmeši, pogleda ga ispod obrva i reče:
- Sinoć smo imali predizborni miting... Danas si glasao.
