Valcer

Vera je ptica koja oseća svetlo i peva dok zora još nije svanula.
Ribe u vodi ne ispuštaju zvuk, životinje na zemlji bučno se oglašavaju, a ptice pevaju na nebu. A čovek? On u sebi nosi tišinu mora, buku zemlje i muziku neba.
(Rabindranat Tagore)
Vreme brzo teče i protiče. Prilika se rađa i izmiče. Ti ipak čekaš i ništa ne preduzimaš - Kao ptica koja ima krila, al' se ne usudi da vazduh seče.
(Alan Aleksandar Miln)
Čovek je nekad poput ptice, stoji na nesigurnoj grani, koja se uvija, i peva, ali zaboravlja da nema krila.
(Viktor Igo)
Inteligentan bez ambicije isto je što i ptica bez krila.
(Salvador Dali)
Ako u srcu nosimo zelenu granu, ptica pevačica sigurno će doći.
(kineska poslovica)

Лепо је живети лепо, а није лоше ни живети ружно јер и од тога има горе.

Неки људи су паметни само толико да живе скромно и лепо. За нешто више, веће и компликованије, они памети немају.

Да ли сте задовољни данашњим јутром или мислите да би и оно могло бити лепше и топлије? Сем нас, ништа није толико добро да не би могло бити боље.

На стаблу сујете цветају инфаркти.

Чувајте срце! Срце не страда ни од рада, ни од здраве људске муке и невоље, већ од самољубља и повређене сујете. За срце нема тежег напора него кад се много бавимо собом.

Једном од наших несрећних суграђана није најпре ваљао ПЕ-КА-БЕ. Затим се жалио на ПЕ-ТЕ-ТЕ. Па му се покварио У-КА-ТЕ. Кад су га прегледали, утврдили су да му није у реду ни Е-КА-ГЕ.

Мало пара квари тело а много пара квари душу. Човек је на великој муци. У чему да чува душу ако поквари тело? Шта да чува у здравом телу ако остане без душе?

Ко нема у глави има у ногама, ко нема у ногама има у банци, ко нема у банци има нешто у Гроцкој, ко нема ни у Гроцкој - наћи ће му се нешто у мокраћи. Нико баш није да нема нигде и ништа.

Ко не зна шта му је, нека погледа где му је. Па ако га нађе - то му је!

Родио се нови дан. Пробудио се цео Београд да га види. Честитајте једни другима. Радовали сте се и мањим успесима.

Можда је ипак боље да будете дебели. Блажи је раствор сваке муке, невоље и киселине кад се сипа у тело од сто килограма него у тело од педесет килограма.

Многи људи живе скромно и спокојно. Не узнемирава их то што други живе много боље. И они су могли живети боље али их је било срамота.

Дошла су друга времена. Деце је све мање, а паса све више...Пси су углавном расни, а деца су наша, домаћа и дивља.

Како постати срећан или бар спокојан? Питајте оне који испред самоуслуга пију пиво. Они највише на то личе.

Ко има проблема, нека дигне руку. И нека је држи тако све док му не утрне. Кад спусти руку, биће му много лакше.

Добри и тихи људи имају тајне жеље које остварују на неки, за нас невидљив начин. Не завидимо им на жељама, јер су наше веће, али им завидимо на срећи.

Не секирајте се јер то шкоди здрављу. А ако већ не можете, немојте се бар секирати због тога што не можете да се не секирате, јер је то онда још горе.

То није добро ни праведно - неко је и млад и здрав а неко је и стар и болестан. Тако је, истина, било и кад смо ми били млади, али би бар данас могло бити друкчије.

Ко уме да се радује, има чему да се радује. Радост је привилегија оних који скромно мисле о себи а лепо о животу.

Не знамо како ће се све ово завршити. Ми старији ћемо се некако извући, јер нећемо бити ту.

Задатак егзактних наука је да продуже људски век. Од филозофа ће се тражити да објасне зашто.

Кад нам није лако овако, како би нам тек било да заиста знамо како нам је.

Да ли знате шта је бесплатно? Само оно што је највеће,најлепше и најважније.

Млади би хтели оно што стари имају. Стари би волели оно што млади могу. Међутим, не може се и једно и друго. Прво ћете само моћи а онда ћете само имати.

Нема веће подршке животу од невоље. Зато, по нашем мишљењу, не треба укидати невољу, сем тамо где је неопходно. Може доћи време кад ћемо се грабити за невоље. Зато, не бирајте много. Свака невоља је добра да човека овако или онако забави, разоноди и унапреди.

Душан Радовић
(1922-1984

Sede trojica muškaraca u sauni.
Odjednom,zazvoni telefon i jedan se javi.
-Zdravo ljubavi, našla sam jednu divnu ogrlicu, jel mogu da je kupim?
-A koliko košta?
-Bila je 40000 a sada je cena pala na 32000 evra.
-Pa kupi je onda-reče muškarac i, pošto je prekinuo vezu, upita:
-Momci, čiji je ovo telefon?

-Hallooo, ovdje Mujo, jel' to Parlament BiH ?
-Jeste gospodine, šta želite ?
-Hoću da postanem član Parlamenta, šta mi za to treba?
-Jesi ti, čovječe, lud !?
-Jesam....
 Je l' treba još nešto?

Poslije mjesec dana kome, budi se Mujo i vidi Fatu svu uplakanu kako sjedi pokraj kreveta:
Mujo: - Fato, dođi bliže da ti nešto kažem.
Fata sva sretna: - Šta je Mujo?
Mujo: - Sjećaš li se kad sam izgubio pos'o i svi mi se smijali, a jedina si ti bila uz mene?
Fata: -Sjećam se.
Mujo: - A sjećaš li se kad sam krenuo u privatni biznis i propao, ti si opet bila uz mene?
Fata: - Sjećam se.
Mujo: - A sjećaš li se kad sam imao sudar i ti 10 dana nisi išla kući iz bolnice, već si sve bila uz mene?
Fata: - Sjećam se.
Mujo: - I znaš Fato šta sam ja skonto?
Fata: - Šta ljubavi ?
Mujo: - Fato, ti si meni baksuzna !!!

Odveo Mujo Fatu kod ginekologa i on utvrdi da je kod nje vanmaterična trudnoća.
Izađe ispred i kaže Muji da ce morati hitno da je operišu, a Mujo brzo izvadi pare iz džepa i daje doktoru, a doktor zbunjen kaze:
- Pa ne vi ne shvatate, to nije trudnoća- to je vanmaterična, to nije ništa dobro!
A Mujo kaže:
- Ma znam, nego ovo ti je da ne pričaš nikom da sam promašio!

Sećala se njega. Mnogo je godina prošlo, cela večnost. Mladi su bili, na pragu života, puni nada, očekivanja, snova. Ona 17, on 24 godine, diskretan, tih. Voleli su se nežno, skriveno. Bio je prvi muškarac koji joj je  krišom doneo cvet, da ne vidi niko, sakrivenu malu ružu. Za nju ona bejaše simbol ljubavi, čuvala je dugo. Voleo je nežno, plesao s njom nežno, čeznuo za mogućnošću da ostanu zauvek zajedno. Ali ona je bila premlada. Znao je da se s njom ne može zabavljati kao s  drugima, budno oko njenog oca sve je videlo, mogao je samo ozbiljno. I želeo je ozbiljno, ali ni to nije valjalo. Pred njom blistava budućnost, velike mogućnosti, nije imao pravo da je zaustavlja, da je vezuje. Tražio je razgovor s njenim ocem, plašeći ga se više nego da je ulazio u kavez sa lavovima. Nije umeo da objasni  ništa drugo sem da želi brak, a ta je reč bila pogrešna uz njenih 17 godina. Odbijen je, dobio je zabranu da nastavi s njom. “Ti nećeš upropastiti moju ćerku”  presudi otac. Nije dokazivao da može uz njega graditi svetlu budućnost. Nije umeo da se izbori za nju. Predao se presudi bez prava žalbe. Njoj je rekao nešto sasvim glupo kao objašnjenje zašto je ostavlja. Ona je videla muškarca koji plače i znala je da je voli, ali da je odluka neopoziva. Osećala je da njen otac ima veze s tim, ali nijedan nije progovorio. On je štitio pravo oca da odluči, otac nije hteo ni reč da kaže o njihovom  razgovoru.
I tako prođoše godine, nju život odnese svetlim stazama, na kojima nije verovala da će ponovo naći ljubav.  Provela je život pored  uspešnog i valjanog čoveka koji je voleo sebičnije. Svako lice ljubavi je drugačije, svaki čovek voli drugačije. Nije ispunila svoje mladalačke snove, naučila je da snove zamenjuje drugim vrednostima. I pitala se mnogo puta da li bi sreća iz mladosti bila veća, trajnija, da je mogla potrajati.
Ne, ne bi. Da je mogla, ona bi i potrajala. Da se borio za nju, i izborio bi se. Ovako su dva života protekla odvojeno, razišla se, ne sudarajući se više nikada. Samo je ostalo sećanje na njegovu nežnost, na prvi poljubac uz more, na malu ružu sakrivenu u košulji da  je ne vidi niko osim one kojoj je namenjena. I uzdah.

More
u tvojim očima
nemirno
nestašno
nežno
divlje.
Morem ti duša
od malena
kao moja
modra.
Dugo tvoja barka
drugim morem
plovi,
a moja u luci
nasukana
osta.