Sećala se njega. Mnogo je godina prošlo, cela večnost. Mladi su bili, na pragu života, puni nada, očekivanja, snova. Ona 17, on 24 godine, diskretan, tih. Voleli su se nežno, skriveno. Bio je prvi muškarac koji joj je krišom doneo cvet, da ne vidi niko, sakrivenu malu ružu. Za nju ona bejaše simbol ljubavi, čuvala je dugo. Voleo je nežno, plesao s njom nežno, čeznuo za mogućnošću da ostanu zauvek zajedno. Ali ona je bila premlada. Znao je da se s njom ne može zabavljati kao s drugima, budno oko njenog oca sve je videlo, mogao je samo ozbiljno. I želeo je ozbiljno, ali ni to nije valjalo. Pred njom blistava budućnost, velike mogućnosti, nije imao pravo da je zaustavlja, da je vezuje. Tražio je razgovor s njenim ocem, plašeći ga se više nego da je ulazio u kavez sa lavovima. Nije umeo da objasni ništa drugo sem da želi brak, a ta je reč bila pogrešna uz njenih 17 godina. Odbijen je, dobio je zabranu da nastavi s njom. “Ti nećeš upropastiti moju ćerku” presudi otac. Nije dokazivao da može uz njega graditi svetlu budućnost. Nije umeo da se izbori za nju. Predao se presudi bez prava žalbe. Njoj je rekao nešto sasvim glupo kao objašnjenje zašto je ostavlja. Ona je videla muškarca koji plače i znala je da je voli, ali da je odluka neopoziva. Osećala je da njen otac ima veze s tim, ali nijedan nije progovorio. On je štitio pravo oca da odluči, otac nije hteo ni reč da kaže o njihovom razgovoru.
I tako prođoše godine, nju život odnese svetlim stazama, na kojima nije verovala da će ponovo naći ljubav. Provela je život pored uspešnog i valjanog čoveka koji je voleo sebičnije. Svako lice ljubavi je drugačije, svaki čovek voli drugačije. Nije ispunila svoje mladalačke snove, naučila je da snove zamenjuje drugim vrednostima. I pitala se mnogo puta da li bi sreća iz mladosti bila veća, trajnija, da je mogla potrajati.
Ne, ne bi. Da je mogla, ona bi i potrajala. Da se borio za nju, i izborio bi se. Ovako su dva života protekla odvojeno, razišla se, ne sudarajući se više nikada. Samo je ostalo sećanje na njegovu nežnost, na prvi poljubac uz more, na malu ružu sakrivenu u košulji da je ne vidi niko osim one kojoj je namenjena. I uzdah.
