Valcer

Hajdelberg 15.3.2008.

Upravo je završen 32. po redu godišnji nefrološki seminar u Hajdelbergu, najbolji u Evropi. Nemci petočlanoj srpskoj ekipi već 8 godina besplatno serviraju najnovija znanja iz nefrologije, sa odličnim smeštajem i transferom do aerodroma, dok 900 Nemaca redovno plaća ceo seminar, za akreditaciju. Uživam u svakom trenu, velika je privilegija dobiti toliko znanja serviranog u 3 odlično isplanirana dana, gde sve funkcioniše savršeno u minut. Organizator i domaćin prof. Eberhard Ritz, predsednik svetskog nefrološkog udruženja, sa srpskom ekipom radosno završava svaki seminar, uz pozdrave i poziv “Do sledeće godine!”

I dok se učesnici  s nemačkog govornog područja brzo vraćaju u svoje zemlje, naša ekipa ima još jedan dan da opušteno sabere utiske i uživa u bajkovitom gradu u kome imate utisak da je vreme stalo. I eto me sada na brdu iznad Hajdelberga, u starom dvorcu, odakle puca predivan pogled na grad, ljupko opružen duž reke Nekar. Umivene stare fasade blistaju pod prolećnim suncem, stari most sa lepim kapijama ponosno dominira panoramom. Prelepi izlozi okićeni pre Uskrs  zadivljujuju maštovitošću i smislom za lepo. Glavnom ulicom šetaju nasmejana lica iz raznih delova sveta.

Ne osećam se ovde kao stranac, nego kao dobrodošao gost i kolega čije se mišljenje uvažava. I želim da sva naša mladost, ali i moji vršnjaci, dožive da budu građani Evrope i sveta.

Iz riznice kineskih mudrosti - pet saveta ženama:

1. Važno je pronaći čoveka koji će ti pomagati u teškim poslovima i koji će imati dobar posao.

2. Važno je naći pametnog čoveka, obrazovanog i duhovitog, koji će te znati nasmejati.

3. Važno je naći čoveka na kojeg se uvek možeš osloniti, u kojeg uvek možeš imati poverenje, koji ti nikada neće lagati.

4. Važno je naći čoveka koji će biti dobar u krevetu, koji će uživati voditi ljubav s tobom.
 
5. Važno je da se ova četvorica ne poznaju.

PS. Ako neka srećnica ima svu četvoricu u jednoj osobi, NEKA GA ČUVA KAO OČI U GLAVI!

Mladog  kralja Artura je  uhvatio kralja susednog kraljevstva dok je krišom lovio u njegovim šumama. Kralj ga je mogao ubiti na mestu jer je to bila kazna za sve one koji bi krali na kraljevom imanju, ali on pred Arturovom mladošću  ponudi slobodu u zamenu za odgovor na  teško pitanje: Šta ustvari žele žene? Artur se vratio u svoje kraljevstvo i počeo ispitivati  podanike. Razgovarao je s princezama, kraljicom, prostitutkama, časnim sestrama, mudracima, pa čak i sa dvorskom ludom. Ali, niko mu nije dao zadovoljavajući odgovor. Svi su mu savetovali da potraži odgovor kod stare veštice, jer ga je ona jedina i znala. Cena bi bila velika, jer je stara veštica bila nadaleko poznata po svojim preskupim uslugama. Došao je konačno i zadnji dan roka i Artur nije imao drugog rešenja već da razgovara sa vešticom. Ona je pristala dati odgovor, ali u zamenu za sledeće: Želi da se uda za Ser Gavena, najplemenitijeg viteza Okruglog stola i Arturovog najboljeg prijatelja. Mladi Artur je uplašeno gledao: bila je užasno ružna, imala je jedan jedini zub, širila je oko sebe grozan smrad i ispuštala je neobične krike i zvuke. Nikad Artur nije u svom živou video odvratnijeg stvorenja. Pri samoj pomisli da zamoli svog prijatelja da oženi ovo stvorenje, uplašio se i odustao. Ali Ser Gaven je saznao što se dogodilo i odlučno rekao da je žrtvovanje za život svog prijatelja vredno toga. Najavljeno je venčanje, nakon čega je stara veštica u svojoj paklenoj mudrosti rekla: "Svaka žena želi da bude vlasnica svog života!" Čim je to izgovorila, svi prisutni su odmah priznali da je izrekla veliku mudrost i da je potpuno u pravu. Isto tako, da je i mladi Artur spašen.. Čim je čuo odgovor, kralj susednog kraljevstva je vratio Arturu slobodu i pravo na život. Venčanje je obavljeno i to gala; prisustvovali su svi dvorjani, al je od Artur osećao i olakšanje i težinu u isto vreme. Ser Gaven je bio nasmešen sve vreme, ljubazan i pun poštovanja, po svom starom običaju. Stara veštica je napravila pravi skandal svojim najgorijim načinom ponašanja: Žderala je kao zver, rukama i uz to proizvodila zastrašujuce urlike i zvuke, a da ne pominjemo nepodnošljivi smrad. Konačno je došlo i vreme prve bračne noći i dok je čekao svoju mladu da mu dođe u krevet...Gaven je ugledao kako mu prilazi najlepše žensko stvorenje koje je ikad mogao zamisliti. Sav očaran je upitao što se dogodilo, na što mu mlada djeva odgovori da je to ona, vještica, ali da će pola vremena provesti s njim kao veštica, a pola kao mlada djeva i to sve zato što je on bio dobar prema njoj sve vreme. Zatim ga upita koji njen izgled želi preko dana, a koji preko noći. Koje okrutno pitanje! Gaven je požurio sa razmišljanjem. Da li da preko dana ima divnu djevu koju će moći svima pokazivati bez  stida, a noću u u intimnosti svog kreveta imati zastrašujuću vešticu??? Ili pokazivati prijateljima preko dana vešticu, a trenutke bračnog  zadovoljstva provoditi sa divnom djevom???
Šta biste vi izabrali?
Plemeniti Gaven joj reče da joj on dozvoljava da sama odluči. Čim je to čula, veštica je rekla da će uvek biti u obliku mlade djeve, I danju i noću, jer ju je on poštovao i dozvolio joj da bude vlasnica svog života.
Koja je pouka ove priče? Nije bitno da li je žena lepa ili ružna. U suštini...........uvek je veštica.

Balašević otpeva: „Ili nemaš ili imaš da te s vrata spazi primaš!“. E, tu ja nastupam! Nema muzičara koji mi neće otpevati pesmu, bez plaćanja, onako, za mene...Gde god dođem, muzika brzo stiže za moj sto i ispunjava mi muzičke želje. A spisak omiljenih pesama uvek je u tašni, zlu ne trebalo, uvek je tu, i samo ga izvadim! Čak je i Zvonko Bogdan na koncertu sišao u salu, došetao do mene i u pesmi „Ne vredi plakati“ na čuvenom mestu samo šapnuo na uvo: „I ne vredi ni zbog tebe gorke suze liti“, a publika se sva okrenula, šta li on to i kojoj li šapuće!? J. Tamburaši nisu mirni dok mi ne otpevaju „Čamac na Tisi“ i „Somborske ruže“ , a ako slučajno tekst zaškripi, odmah i njega vadim iz tašne, pa pevamo u sekstetu. Kada se ponovo vidimo, pevaju mi kao staroj prijateljici. E, tu sad ide kvaka. Mislite, prelepa sam i seksi, pa  mi zato pevaju? O, ne baš. Nisam gabor, daleko od toga, ali oni ne pevaju lepotici, nego nasmejanim očima koje samo njih vide i načuljenim ušima koje samo njih čuju i uživaju u njihovoj pesmi. Čak mislim da im to više znači nego kad im drugi pare lepe na čelo. U Zobnatici pevaju mi tamburaši, ja ni da ručam ne mogu, pevajući s njima, a gladna do besvesti. Odvedoše ih nakratko drugima da pevaju, u punoj sali, dok ručam na brzinu, ali su se brzo vratili, uz izvinjenje što su me napuštali J. I prođe skoro godina dana, u „Čardi“ kod Sombora poselo, smeštam svoje društvo (glavnozadužena za izbor najboljeg stola i pogleda na muziku!), i ne vidim ko je tu, a iza leđa se prikradaju i raspevali se koliko ih grlo nosi moji tamburaši iz Zobnatice! Obradovali se, obradovala i ja njima, a u sali drugi više i nisu zbunjeni, znaju za jadac, pa puštaju da se muzika prvo izdovolji pevajući meni, onda će posle pomalo i njima. Još me sa sve kontrabasom u stopu pratili do izlaza, uz tužno pitanje zar već moram da odem, posle 5 sati pevanja! Ma, srešćemo se mi opet! Jedva vas čekam, moji mili tamburaši! I pitam se, u čemu je tajna. Mislim da uz pesmu moje pravo Ja zablista, da ga muzičari najbolje prepoznaju, i tome pevaju, toj drugoj Ja, od srca, iz duše, sa jedinom nagradom u vidu mog oduševljenja.