Dragi mužu,
Šaljem ti ovo pismo u lažnoj koverti od neke kompjuterske kompanije,da bih bila sigurna da ćeš ga pročitati. Molim te, oprosti mi za ovu
prevaru, ali mislila sam da bi trebalo da znaš šta se dešava u kući u poslednje dve godine otkako si kupio taj kompjuter. Deca su dobro.
Marku je 7 godina, i baš pre neki dan je nacrtao portret cele porodice. Bio bi ponosan na njega kad bi video kako te je nacrtao.
Stolica i vrh tvoje glave otpozadi izgledaju vrlo realistično. Maja je napunila 3 ovog septembra. Još uvek je presrećna što si bio kod kuće
za njen rođendan. Kaže da joj je to bi najlepši dan, iako je padala kiša i nije bilo struje. Ja sam takođe dobro. Prošle godine sam se
ofarbala u plavo. Moj šef se brine o mojoj karijeri i postao je jako dobar kućni prijatelj. Kad sam primetila da ti ne smeta kad usisavam
oko tvoje stolice shvatila sam da održavanje kuće i nije neki problem. Kuća dobro izgleda. Nisam sigurna da li si primetio da sam ofarbala
zidove prošlog proleća. E, dragi moj, sad moram da idem da se spakujem. Moj šef nas vodi na skijanje. Zaposlila sam jednu ženu da se
brine o tebi i kući dok nas nema. Doliće ti kafu, doneće ti jelo za sto, baš onako kako ti voliš. Nadam se da ćete ti i tvoj kompjuter
provesti lepo vreme zajedno dok nas nema. Marko, Maja i ja cesto mislimo na tebe.
Pokušaj da nas se setiš dok restartuješ svoj kompjuter.
..
Jedan italijanski časopis raspisao je konkurs za najbolji prikaz izvornog kvaliteta života.
Pobedila je priča, odnosno model jednog čitaoca iz Genove.
Prenosimo je samo delimično, a njen bolji deo je:
Moj dan
Ustajem u 5,30. Sledi obavezna jutarnja gimnastika od najmanje 30 minuta.
Doručak je dosta obilan. Radim od 7 do 13,30, ne duže. Sredina dana za mene je nešto posebno. Rucak je standardan, ni preobilan, ni siromasan. Uvek jedem nesto corbasto ili kasasto. Slede kraća šetnja i odmor. Volim da prilegnem, ali ni u tome ne preterujem. Posla se ponovno prihvatam od 16, pa do 17 i 30 časova. Sredim svoje radno mesto i napravim plan za sutra.
Uvek znam kada ću početi i šta ću raditi sutradan. Predveče ispunim nekom svojom aktivnošću, koja mi trenutno najviše odgovara (sport ili brza šetnja). Može i neki hobi. Radim i u bašti. Volim prirodu, slobodu, svež vazduh.
Večera je uvek između 19 i 19,30. Odgovara mi lakši obrok. Zatim se posvetim sebi, nekoj vrsti duhovnog razvoja; popricam s nekim, pozitivno razmisljam, ponekad nesto procitam. Ne volim blebetanja, mrzim ogovaranja ("sta je ko uradio", "ko je sa kime" i sl.). Pre spavanja - šetnja. Ležem u 22,30 (svetlo gasim 15 minuta kasnije).
Meni odgovara ta ustaljenost ritma, dok drugima možda ne. Živim kao po nekom
planu.
Sa nadređenima dobro sarađujem. Znam gde mi je mesto i osećam neku sigurnost ovde.
Ne pijem, ne trošim novac na bilo šta, ne pušim...
Mateo
P.S. Ovde sam već dugo. Ako sve bude po planu, nadam se nagradnom odsustvu za Božić.
Takva su zatvorska pravila.
Sherlock Holmes i Dr. Watson su na kampovanju. Nakon obilne večere i boce dobrog vina, zavlače se u vreće za spavanje u svom šatoru i tonu u san. Nakon nekoliko sati, Holmes se budi i odmah protresa svog kolegu.
Sherlock Holmes: "Watson, molim Vas, pogledajte nebo i recite mi šta vidite".
Watson: "Vidim milione i milione zvezda."
Sherlock Holmes: "Šta iz toga zaključujete?"
Watson: "Astronomski, to mi kaže da postoje milioni galaksija, možda i milijarde planeta. Astrološki, primećujem da je Saturn u Lavu. Vremenski, zaključujem da je otprilike 3 sata ujutru. Teološki, vidim da je Bog svemoćan, a mi smo mali i beznačajni. Meteorološki, mislim da ćemo sutra imati divan dan. A Vi, Holmes, Sta Vi zaključujete?"
Sherlock Holmes ga značajno pogleda i onda reče: "Watsone, zaključujem da ste Vi kreten, jer očigledno je – da su nam maznuli šator!"
[ Humor
]
01 Novembar, 2008 07:06
[ Moje priče
]
30 Oktobar, 2008 11:18
Krilaandjela je zamahnuo svojim moćnim krilima i u vihoru prozvao praktično sve blogere koji već nisu bili prozvani.
Pinokio je započela lanac, na čijem početku je samo mogla da stavi svoj lančić ili ogrlicu, da bude lepše:)
Pa, da pokušam da pratim pravila.
1.Obabrao me krilaandjela.blog.rs
2.Pravila: Ovde su dobrodošli svi pozitivci koji imaju nešto lepo, tužno ili veselo da kažu, bez psovki i vulgarnosti.
3.Sedam činjenica o meni? Hmm
-1-Srećna sam što imam divnu decu
-2-Srećna sam što imam sjajne prijatelje
-3-Srećna sam što sam volela i nesrećna što ne volim više
-4-Srećna sam što imam posao koji volim i nesrećna kad ga ne mogu raditi onako kako smatram da treba
-5-Obožavam pesmu, svu dobru muziku, ples, druženja s dragim ljudima
-6-Luda sam za knjigom i uvek žalosna kad nemam vremena da čitam
-7-Verujem da ću i umreti kao veliko dete
4. Biram sledećih 7, ali su neki već prozivani, pa ne verujem da će pisati dvostruko-trostruko:
-domacica.blog.rs
-stepskivuk.blog.rs
-voja.blog.rs
-milord55.blog.hr
-blogamimoga.blog.hr
-mahamaja.blog.rs
-marinans.blog.rs
[ Moje pesme
]
29 Oktobar, 2008 15:04
Jedna suza
teška
olovna
niz obraz
skliznula.
Jedno srce
gvozdeno
u trenu
otopila.
Da ne bi suze
srce nikad
grešku
shvatilo ne bi.
[ Moje priče
]
28 Oktobar, 2008 13:47
Decu sam vaspitavala uz pomoć bajki, čitala im mnogo, umesto da im uključim TV. Televizor nisu dobili do treće godine, a i onda samo crtaće. Sa bajki smo odmah prešli na kompjutere i astronomiju, "Moja prva knjiga o kompjuterima" i Hokingova "Kratka povest vremena" za decu koja još ne umeju da čitaju, ali umeju da slušaju,
bile su prava literatura. I tako se desila istog dana anegdota u dva dela. Idem po starijeg u prvi razred, i učiteljica mi se žali da joj je sin minirao čas. Kako, pitam ja iznenađeno. "Pa ja pričam o suncu kao izvoru života, a on uporno o Suncu kao centru galaksije, o udaljenosti Zemlje od Sunca!" Nije mi verovala dok nisam donela Hokingovu knjigu, da mu je to literatura koju pomalo počinje i sam da čita.
A po mlađeg odem u vrtić, i vaspitačica sa osmehom kaže da je sin vikao. Zašto, pitam ja. "Pa, objašnjavao je deci šta su crne rupe u svemiru, ona su ga gledala belo, pa je on mislio da ga ne čuju, dizao ton dok nije počeo da viče. Objasnila sam mu da druga deca ne znaju šta su crne rupe, na što se on sasvim zbunio. Kako ne znaju?"
13 godina kasnije stariji sin kao šampion Beograda u fizici dobije nagradni kamp za talente u Beloj Crkvi. Sve mu se dopalo, ali celoj grupi se najviše svidela predavanja iz astronomije. I na kraju pitaju predavača odakle da malo više pročitaju o onome što im je pričao.
Predavač im pokaza knjigu "Kratka povest vremena"...
[ Humor
]
27 Oktobar, 2008 16:15
Jedan iz starog vremena... kažu da je "vredeo" 5 godina zatvora.
Otišli Tito, Jovanka i Kardelj u Ameriku, pa naravno prvo prijem u Beloj kući, kod Niksona... Posle aperitiva i pricč u salonu, domaćica ih pozove na večeru. Kad tamo - zlatni escajg, zlatni tanjiri... Nisu još ni seli kako treba, a Kardelj već maznuo jedan tanjirić i stavio ga u džep. Videla to Jovanka pa kaže Titu:
- Joža, eno ga drug Bevc mazn'o zlatni tanjir. Hoću i ja jedan!"
- Aman, Jovanka, pa ne mogu ja da kradem tanjire po prijemima...
- Aha, a kako on sme?
- Ma sme, šta je Kardelj, bedni učitelj, ja sam osnivač pokreta nesvrstanih, najveći sin naših naroda i narodnosti... A drugo sve i da hoću, Kardelja niko ne gleda, a u mene svi uperili pogled, posle da kažu da kradem tanjire po Beloj Kući...
- Hocu jedan tanjur, poješce mi Pepica živce kad se vratimo u Jugu, da si ti nesposoban.
Šta ce Tito, krene da razmišlja... I najzad ustane:
- Dragi prijatelji, posle važnih državnih razgovora da se malo i razonodimo... Možda niste znali, ali pre nego što sam postao šef države i partije puno sam putovao po svetu, kao što i svi revolucionari rade, i bavio sam se raznim poslovima. Čak sam bio i mađioničar, hoćete da vidite jedan od mojih omiljenih trikova?
Svi prisutni su naravno iznenađeni, ali zapljeskaju i kažu da hoće...
Uzme Tito jedan zlatni tanjir sa stola i nonšalantno ga stavi u džep. Onda mahne nekoliko puta nad džepom, izgovori nekoliko čarobnih reci i...
- Pogodite gdje je tanjir!
Svi upere prstom u njegov džep, a Tile šeretski obiđe oko stola, mahne još jednom rukom i izvadi tanjir iz Kardeljevog džepa!
