Na mome nebu
ti si sjajna zvezda,
u mome moru
ti si beli biser,
u mome domu
ti si želja trajna,
u mome srcu
rana neprebolna.
[ Moje pesme
]
11 Januar, 2010 15:28
[ Moje priče
]
10 Januar, 2010 09:05
Generacijama se u porodici pekla česnica za Božić i u nju stavljao beli srebrni novčić iz 1938. Domaćin bi lomio česnicu redom: položeniku, putniku namerniku, kući, domaćinu, domaćici, deci redom...I godinama zapisujem ko je izvukao novčić i za sledeći Božić rezimiramo kakva mu je bila godina. Redovno bude to dobra godina osobi kojoj je novčić dodeljen, godina u kojoj postigne mnogo dobroga. Sa tim zapažanjem podela česnice postade još interesantnija. Svako je želeo da novčić baš njemu bude dodeljen, ili priželjkivao da dođe u ruke onome kome je te godine sreća bila potrebnija nego drugima. Prošli Božić bio baš tužan, sin sam u kući, ja dežurah, drugi otputovao. I on sam dočeka položenika i podeli česnicu. Novčić dopadne snajki, godina joj bila baš uspešna.
Ovog Božića sve po starim običajima. Ustala rano da umesim zlatnu česnicu, bolan da je jede, zdrav da joj se raduje. Pažljivo u zadnje mešenje stavim novčić i obeležim mesto, s namerom da novčić dođe u ruke sinu kome je ove godine potrebno nešto više sreće nego ostalima. Položenik dođe, očita očenaš, zapali badnjak uspešno (nismo kuću zapalili) obećavajući plodnu godinu, koliko varnica toliko parica...Posedasmo i počeh česnicu da lomim. Položeniku, putniku namerniku, kući, i redom...sve oko obeleženog parčeta. Kad pokušah da odlomim jednako veliko parče kao prethodna, zalomi se česnica na novčiću i on ostade u nepodeljenom delu pogače, vireći do pola...sa rupicom u sinovljevom parčetu, gde se i nalazio...U sebi zaključih da će se sin morati potruditi da mu godina bude dobra, bez nameštanja.
[ Humor
]
09 Januar, 2010 12:15
Došao Piroćanac u poljoprivrednu apoteku da kupi sprej protiv mušica. Prodavac mu ponudi dva spreja:
"Ovaj košta 100 dinara i ubija oko 1.000 mušica, a ovaj vam košta 50 dinara i ubija oko 500 mušica".
Piroćanac se okrene i pođe iz radnje.
"Pa kud ćete? "- upita prodavac.
"Da gi izbrojim mušice"- odgovori Piroćanac.
Uhvatili Fatu trudovi. Kako je bilo prekasno da je voze u bolnicu, zovu doktora da dođe kuci. Stiže doktor sav zadihan i pita: "Gde je Fata?
"Evo je u sobi"sav uzbuđen će Mujo. Doktor uđe u sobu i zatvori vrata. Nakon pet minuta ih otvori i poviče Muji: "Imate li kakav nož?"
Mujo sav pretrnu, al' šta će, ode po nož i da ga doktoru. Nakon pet minuta opet se otvaraju vrata. "Imate li možda kakvu polugu?" - upita uznemireno doktor.
Muji se popne želudac u grlo, ali otrči i donese doktoru polugu. Za koji minut se ponovo pojavi doktor na vratima. "A da nemate možda sekiru?""
Jao, čoveče, govori šta mi je sa Fatom! - poviče Mujo uzrujano.
"Ma bolan Mujo, Fata je dobro, samo ne mogu otvoriti torbu!
[ Moje priče
]
08 Januar, 2010 20:15
Nespretno je ubauljao u kuću, bebac od dva meseca, crni sa tamnožutim očima, mešanac, Bleki. Za malog mačora nije mi izgledao preterano inteligentan, ali je svojom nespretnošću osvojio sve ukućane, tužne nakon trajnog odlaska moje divne svekrve. Kao da ga je ona poslala da nas razvedri...Rastao je, uredan, čist, nikad gluposti po stanu nije radio. U poređenju s ružnim, ali pametnim komšijskim mačorom bio je inferioran, ali nama je bio najlepši mačak na svetu i okolnih nekoliko sela. Najradije bi se odmarao u mom krilu i jedva čekao da se skrasim na par minuta i da mi uskoči u krilo. Kad ga je mačkomrzica komšinica pokušala otrovati, našli smo uginulog crnog mačora i sahranili ga, pretužni...za to vreme zaticala sam decu kako krišom plaču.
"Pa nemoj da plačeš, evo, i meni će Bleki nedostajati, da mi cepa čarape!" tešila sam sina. On se tužno okrenu: "Neće ti nedostajati da ti cepa čarape, ali će ti nedostajati kad piješ kafu, da ga maziš u krilu!". E, tu sam se ja zarozala od suza...
Nekoliko dana kasnije nađem ga živog i zdravog. Siva maca u kraju spasla ga, odvukavši ga za sobom. Razmišljao je, da ostane s njom ili ode sa mnom kući...tog puta pobedih ja.
Kad bih se vraćala s posla, on bi u određeno vreme stajao na terasi i virio između cveća. Muž bi se čudio što tako mirno gleda, a onda još više kad bi ako munja proleteo kroz stan i ukipio se pred vratima. Tu bi osluškivao, i čim bi čuo lift, počeo bi mjaukati, pozdravljati me. Koje li radosti kad uđem u kuću!
Ako bi bio u šetnji pred moj povratak, popeo bi se na tisu pred ulazom u našu zgradu. Tu bi se sasvim vizuelno zagubio u tamnoj krošnji. No čim bi primetio da dolazim, skakao bi sa tise i umiljavao mi se. Svi su ljudi iz kraja znali koga on čeka na tisi.
I mnogo godina kasnije, ljudi često pitaju: "A gde je onaj crni mačak što Vas je čekao na drvetu?" Drvo ostade mačja tisa...
[ Mudrosti s neta
]
07 Januar, 2010 09:35
Naišla sam na ove divne misli Duška Radovića, koje nisam do sada čitala, i prosto sam morala da ih podelim sa vama. Danas.
Na kraju ove i na početku Nove godine, mogli bismo se kao deca zakleti i reći makar sebi: Neću više nikad, ili ću manje nego do sada, ili ću samo onoliko koliko moram, jer sam takav kakav sam.
Nemojte se danas boriti za ono protiv čega ste se nekad borili.
Nemojte nikad više tuđim greškama objašnjavati i pravdati svoje.
Nemojte raditi ono čega bi se vaši roditelji stideli i čega će se vaša deca sutra stideti,
Nemojte sebe proglašavati jedinim i najboljim. Najbolji više nisu živi, a mi smo tu samo zato što njih više nema.
Oslobađajte se slugu. Pomozite im da ne budu sluge čak i onda kada bi oni to hteli da budu.
Poštujte druge ljude, nemojte ih proglašavati prijateljima samo onda kada su vam potrebni.
Nemojte se dokazivati pred gorima od sebe, pred ravnodušnima, pred onima kojima bi trebalo platiti piće da bi vas slušali i da bi vam verovali.
Nemojte stalno vikati i tražiti još. Ponekad recite dosta i neću više, hvala ni ovo nisam zaslužio.
Nemojte tražiti da vam se unapred plati ono što sto ćete tek uraditi. Mogli biste pre toga vratiti ili uraditi ono što ste već uzeli.
Budite skromni što vi tako hoćete, a ne samo zato što vam drugi ne daju.
Duško Radović
