Čarli Čaplin na svom 70. rođendanu, 16. aprila 1959. godine:
Kada sam zaista počeo da volim sebe,
shvatio sam da sam uvek i u svakoj prilici na pravom mestu i u pravo vreme,
i da je sve što se događa ispravno – od tada pa nadalje mogao sam da budem miran.
Danas znam da se to zove POVERENJE.
Kada sam zaista počeo da volim sebe,
mogao sam da spoznam da su emocionalna bol i patnja
za mene samo upozorenja da živim suprotno svojoj istini.
Danas znam da se to zove BITI AUTENTIČAN.
Kada sam zaista počeo da volim sebe,
prestao sam da žudim za nekim drugim životom
i mogao sam da vidim da je sve oko mene bilo poziv na rast.
Danas znam da se to zove ZRELOST.
Kada sam zaista počeo da volim sebe,
prestao sam sam sebi da kradem slobodno vreme,
i prestao sam da smišljam grandiozne projekte za budućnost.
Danas radim samo ono što me čini zadovoljnim i radosnim,
ono što volim i što čini da se moje srce smeje,
na moj jedinstven način i u mom ličnom ritmu.
Danas znam da se to zove ČESTITOST.
Kada sam zaista počeo da volim sebe,
oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: jela, ljudi, stvari, situacija;
i od svega što me je uvek iznova odvlačilo unazad, dalje od mene samog.
U početku sam to zvao „zdravi egoizam“,
ali danas znam da je to LJUBAV PREMA SAMOM SEBI.
Kada sam zaista počeo da volim sebe,
prestao sam da priželjkujem da sam uvek u pravu, tako sam manje grešio.
Danas sam shvatio da se to zove SKRUŠENOST.
Kada sam zaista počeo da volim sebe,
odrekao sam se života u prošlosti i preterane brige za svoju budućnost.
Sada živim samo u ovom trenutku u kojem SVE počinje.
Tako danas živim svaki dan i zovem to SVESNOST.
Kada sam zaista počeo da volim sebe,
spoznao sam činjenicu da se od svojih misli mogu razboleti i postati jadan.
Kada sam pak zatražio natrag snagu svoga srca, razum je dobio važnog partnera.
Ovu vezu zovem danas MUDROST SRCA.
Od danas pa na dalje;
ne plašimo se rasprava, konflikata i problema sa samim sobom i sa drugima,
jer čak se i zvezde ponekad sudare pa nastaju novi svetovi.
Danas znam: TO JE ŽIVOT!
U ovim hladnim danima meni se priviđa ovo
i ovo
i jedva čekam ovo
Hoće li neko da mi se pridruži u sanjarenjima?
Kome je danas rođendan? 
Ko slavi danas? Neko ko na krilima dobronamernosti i tolerancije stalno lebdi iznad nas i duhovitim komentarima razvedrava naše postove. Sada dižem ovu čašu
i sečem ovu tortu za Jovan s.s.
i dodajem moj omiljeni sladoled (ako neće, ostaće nešto i za mene). 
Neka ti je ovaj dan praznik, Jovan s.s. originalni bloger-komentatore koji sjajnim aforizmima začinjavaš svaku diskusiju posle postova!
Jede vam se nešto lagano slano, nešto jednostavno, ukusno, posno, ono, da probate, a da ništa ne ostane? Jeste li pravili piticu prazilukicu? Niste? Odmah da to ispravimo, moliću lepo!
Uzeti 500 g tankih kora za pitu. Pouljiti pleh. Fil: Očistiti 500 g praziluka (beli deo), oprati, iseckati sitno i dinstati na ulju s bibrerom i 1,5 kašičicom soli. Ređati 2 kore, red fila, dve kore, i ponavljati, a svaku koru poprskati kiselom vodom i premazati uljem. Zadnju koru posuti susamom. Peći na 200 stepeni 20 minuta (može se i na kraj dve kore staviti fil i urolati ).
