Ima jedan lepi kraj na jugu gde planine ljube nebo
Tu se grane svijaju pod teškim teretom roda
Domaćini će vam poslužiti pitu zeljanik, od svih mogućih travki
Kraj je poznat po farmi ovaca
A još je poznatiji kao rasadnik najboljih građevinara u bivšoj Jugoslaviji
Ovde je moguće i ono nemoguće, da žena podigne spomenik prvom mužu (18 godina starijem) i drugom mužu (9 godina mlađem) i sebi za života između njih. Svi se pitaju kako se oni dole slažu dok ona ne dođe?
Ima ovde i nešto što malo koji veći grad ima, fontana u svim mogućim bojama, slična po tome magičnoj fontani u Barseloni.
Nagradno pitanje glasi: o kom kraju govori ova foto priča? Oni koje pogode, dobijaju sladoled pri prvom susretu.
Pitala si me da li sam bila u Lisabonu. Jednom pre više godina reče mi svetska putnica iz familije da je videla Lisabon i da nema lepšeg grada. Mislila sam da preuveličava. A sada smatram posebnom privilegijom u svom životu što sam ga videla. Prema časopisu Monocle 25, to je najugodniji grad za život na svetu! Potražih fotke, nema nijedne digitalne, sve su u albumu, a sećanja živa u meni. Neću skenirati, pokazaću ti s neta gde mi je srce dvaput ostalo i gde bi volelo da se vrati. Kad odeš u Lisabon, obuj cipelice hodalice i prvog dana spusti se do reke Težo. Šetalište je tako dugačko da će malo od tvojih cipelica ostati. Počni od najlepše kule koju si ikada videla, belih čipkanih snova isklesanih u kamenu, Torre de Belem, Belemska kula, čuvara reke Težo. Prošetaj parkom maslinjaka oko nje. Duž obale reke nastavi do spomenika otkrićima Padraodos Descobrimentos, u obliku karavele. Portugal je bio velika kolonijalna sila i njegovi morepolovci ostaviše traga po celome svetu. 52 metarski betonski monolit podignut je 1960. povodom 500. godišnjice smrti Henrika Moreplovca, te su na stilizovranom pramcu broda istaknute statue mnogih istraživača i samog Henrika Morepolovca. Skreni malo ka gradu, do prelepog manastira Žeronima. U njegovom klosteru zateći će te tišina vekova. Pedesetgodišnja izgradnja samostana, primjera manuelinske arhitekture,
započeta je 1502. prema uputstvima kralja Manuela I., kao spomenik
uspešnom putu Vaska da Game u Indiju (koji je u manastiru i sahranjen),
a finansirana je porezom na istočne začine. Najstariji deo Lisabona je kvart Alfame uskih uličica. Tu se može uveče u restoranu “A Severa” čuti istorija specifične portugalske muzike, fado, muzike koju svi razumeju iako ne razumeju jezik, jer peva o ljubavi. Prvo su ga pevali muškarci, prva žena koja ga je zapevala bila je Severa, a najpoznatija Amalia Rodrigez. Pevača obučenog u crno prate dve gitare, klasična španska i fado gitara, a dok se sluša fado, ne jede se, kelneri ne služe, samo se sluša, i uživa.
Ne sme se propustiti Oceanario, ogroman akvarijum, izgrađen za svetsku izložbu 1998, celovit svet 5 okeana gde šetate između ajkula, nasmejanih raža, pingvina i ostalih poznatih i manje poznatih stanovnika okeana, sa mikroklimama svojstvenim svakom delu (Antarktik, Atlantik, Pacifik, Indijski okean, otvoreni okean). Na kraju luke je železnička stanica Cais do Sodre s koje polazi linija 4, voz prolazi pored lepih mesta na Atlantiku i završava u gradiću Kaškaiš (Cascais) u kojem je evropska elita zaštićena provela II svetski rat, bajkovit gradić sa prelepim peščanim plažama na okeanu, stotinama barki u luci, keramičkim tablama naziva ulica (poželeh da ponesem jednu). Pa na kraju, kad odlazi, svako nauči nešto od muzikalnog portugalskog jezika – Saudade Lišboa, nedostaje mi Lisabon!
Lekopisi [14]
