[ Slikopisi
]
25 Decembar, 2011 21:58
Novi Sad srcem
Kad se blogerska srca slože, Novi Sad nam se brzo približiti može. Četvero blogera (Suky, unajedina, vesela i ja) polazi na put da poseti miru kuglof i obiđe Novosađane. Valja prvo preći kanal Dunav-Tisa-Dunav.
Stigli smo u Novi Sad. Prolazimo pored Srpskog Narodnog Pozorišta.
Pošto mi je danas (neću reći koja) godišnjica prvog plesa u životu, slikaše me pored balerine.
Manifestacija "Novi Sad srcem" održava se pod velikim šatorom. Pred ulazom se formira red za štand mire kuglof, koja je postala jako popularna nakon TV emisije u kojoj je pojasnila tajne kuglofa.
Manifestacija je šarolika, svega tu ima, a naša mira kuglof je glavna zvezda.
Valja i predahnuti. Lepa Mirina ćerka preuzima štand, a mi na kafu u čuvenu Gastrovu "Atinu". Gasstrocity nažalost ne može da nam se pridruži, ali dolaze ancisal, suncica s Nikolom i Jovan, šarmantni obožavalac dela ancisal. U prijatnom ambijentu sledi opušteno blogersko ćaskanje.
Ručak smo planirali u hotelu "Vojvodina", koji je za svaku preporuku. Pridružuje nam se lepa blackmoonlight na opšte zadovoljstvo.
Ako neko misli da domacica nije bila s nama, evo dokaza da jeste!
Neki iz društva bili su prvi put u Novom Sadu, ali posle divnog dana, na kraju začinjenog kuvanim vinom s karanfilićem iz ruke Aleksa Bermeta - obećali su, vratiće se.
(photos by sanjarenja56)
[ Slikopisi
]
14 Novembar, 2011 20:12
U lepom muzeju
Kad stignete u Novi Bečej prošetajte tiskim kejom (bez obzira da li vas vodi "Izletnik" ili idete sami).
A posle toga u naselju Vranjevo možete obići muzej advokata dr Vladimira Glavaša.
Da vidimo kako se nekada živelo. Ovi moleri su znali svoj posao 
Nije lako kuvati u ovoj kuhinjici.
Tu je i spomen soba kompozitora Josipa Marinkovića.
Da li je on svirao na ovom harmonijumu?
Na ovakvu dnevnu sobu u bidermajer stilu pristajem i danas!
Spavaća soba mi deluje udobno.
U dvorišnim prostorijama je i vinski podrum.
Koliko li ovakvih lepih mesta krije ova zemlja? Ne znamo za njih, ne obilazimo ih, malo zato što nemamo vremena, pomalo zato što za njih ne znamo.
(photos by sanjarenja56)
[ Slikopisi
]
14 Novembar, 2011 00:21
Izlet u nepoznato
Morate verovati onom ko vas vodi - da biste pošli na izlet u nepoznato. Zna se vreme polaska i otprilike povratka, a destinacija je nepoznata. Samo jedna napomena: izlet se zove Veselica, biće tamburaša i treba poneti cipelice za igru. lako je pogoditi da vas vodi "Izletnik", osnovan 1974, koji nastoji da što većem broju ljudi prikaže običaje i kulturu raznih naroda. Pa krenuli smo preko Pančevačkog mosta i na svakoj raskrsnici se pitamo kuda ćemo. Na kružnom toku autobus napravi pun krug, pa za svaki pravac mislimo da je onaj pravi. Dok pijemo kafu licemerku (sa rumom i šlagom), šarmantna novinarka čita nam pesmu Radjarda Kiplinga "Ako" i priča nam o krajevima kuda putujemo. Kružnim tokom ukrug, desno Vršac, levo Novi Sad, pravo za Kikindu. Nastavljamo prema Kikindi, prolazimo banju Melenci, pa Zrenjanin, centar Banata, grad budućnosti, kako kažu. Desno ostavljamo prevodnicu kanala Dunav-Tisa-Dunav.
Stižemo u Novi Bečej, grad čiji centar polazi od keja na Tisi.
U nekom od ovih čamaca možda su se voleli čuveni ljubavnici iz prelepe pesme "Čamac na Tisi"!
Vreme je za odmor u klubu koji me odmah osvojio adekvatnim imenom.
Nastavljamo na Biserno ostrvo, koje je nastalo tako što je Tisa pregrađena 1904, ispravljen tok Tise da ne plavi, meandar Tise skraćen sa 22 na 6 km. Nazvano je bisernim po dinjama Tiski biser. Jedino tu uspeva sorta grožđa muskat krokan, dovezena iz Francuske, na peskovitom a vlažnom tlu, od koje se pravi odlično suvo belo vino „Tisla perla“ koje se pilo i na čuvenim dvorovima, a voleli su ga Tesla i Tito.
Probamo ga na lep način, odlična pogača, grožđe i vino.
Pošto smo se ovde odmorili, idemo dalje. Prolazimo žitni magacin pored nekad najveće žitne luke na Tisi. Ulazimo u naselje Vranjevo, pored crkve je etno muzej i rodna kuća advokata dr Vladimira Glavaša. Posebnu šetnju ovim muzejom prirediću u sledećem postu.
Idemo da vidimo šta je to zaštitio UNESCO. Putujemo kroz njive putem u izgradnji do lokaliteta Arača, ostataka crkve iz 11-12 veka, koja je mnogo puta paljena i rušena, a prvi put obnavljana 1370. Bila je benediktinski samostan u 18 veku i onda napuštena. Kad god je obnavljana, dograđivani su delovi u raznim stilovima. Čujete šapat vekova kroz impresivne zidine...
Vraćamo se u šetnju tiskim kejom u Novom Bečeju, kejom koji ima 99 klupa...nismo ih brojali...
Čeka nas hotel "Tiski cvet", nazvan po čuvenom prirodnom fenomenu cvetanja Tise.
Kad vas na ulazu u salu dočekaju raspevani tamburaši, jasno vam je da će Veselica opravdati svoje ime.
Svima su ispunili sve muzičke želje. Najteže im je bilo sa mnom, naravno, jer u tašni uvek nosim spisak sa 52 pesme za merak. A iznenadila nas je sve gospođa Ruška neviđenom energijom u pesmi i igri, iako dama ima 76 godina - niko nije uspevao korak s njom da drži! Za takve izlete u budućnosti, za takve dane ispunjene lepotom i vedrim druženjem, za sve vas koji čitate, ova je zdravica. Živeli!
(photos by sanjarenja56)
[ Slikopisi
]
05 Novembar, 2011 16:40
Orlovat i Uroš Predić
U organizaciji "Izletnik" putujemo banatskom ravnicom i preko Tamiša stižemo u naselje Orlovat. Ime je dobilo po staništu orlova i mađarskoj reči za sprud. U selu žive pretežno Srbi, naseljeni u doba velike seobe iz 1690. godine. Danas tu živi samo 1700 stanovnika. Na banderama gnezda čekaju rode!
Prolazimo park Uroša Predića, do pravoslavnog hrama posvećenog Vavedenju presvete Bogorodice. Tu je službovao Petar Predić, otac Uroša Predića.
Uroš je oslikao prelepi ikonostas 1927, u svojoj 70. godini. Ikone su dirljivo realistične, među najlepšim njegovim ikonama. U centru je vaskrsenje Hristovo. Sugestivno je prikazan silazak Svetog Duha na apostole. Nadahnuto nam priča sveštenik o Urošu, koji je sebe nazivao „orlovatski moler“.
Prelepa ikona prikazuje ulazak, Vavedenje, devojčice Marije u hram, kao posvećenje njenog života Bogu.
Obilazimo spomen sobu Uroša Predića s njegovim autoportretom. Uroš Predić se rodio u Orlovatu 1857. Školovao se u Orlovatu, pa Crepaji, u Pančevu sa Mihajlom Pupinom, pa u Beču na Likovnoj akademiji, gde neko vreme ostaje kao asistent i učestvuje u oslikavanju bečkog Parlamenta. Vraća se u Orlovat 1893. i živi s majkom, mnogo slika, okreće se crkvenom slikarstvu. Nakon smrti majke odlazi u Beograd kod brata Josipa u Svetogorskoj ulici.
Odlazimo do rodne kuće Uroša Predića. U dvorištu je dud star 250 godina pod
kojim je Uroš slikao i na svojim ga slikama ovekovečio. Domaćin Boško i
baka Anđelija nude nam odličnu dudovu rakiju, „dudićaru“, od čuvenog duda samo 20 litara dobiju! Seća se domaćin kako je deda Uroš posetio svoju rodnu kuću i ostao na
večeri samo pod uslovom da mu spreme
puru i mleko!
Uroš Predić je živeo 95 godina. Sahranjen je u Orlovatu 1953. godine. Poklonili smo se senima velikog slikara.
A Tamiš i dalje tiho teče...
(photos by sanjarenja56)
[ Slikopisi
]
02 Novembar, 2011 16:12
Kovačica = lepota
Kovačica u južnom Banatu osnovana je 1802. godine kada se 200 porodica evangelističke vere doselilo iz Slovačke jer su u doba Austrougarske monarhije dobili garancije od bečkog dvora da će imati pravo slobode veroispovesti ako budu živeli u graničnom pojasu. Zemlju su otimali od močvara i šuma i vredan narod je oko kovačnice, po kojoj je Kovačica dobila ime, napravio naselje. Kasnije postaje poznata po naivnoj umetnosti. Naiva je slikanje autentičnog života. U organizaciji "Izletnik" obilazimo evangelističku crkvu čiji je sveštenik lepa mlađa žena Ana, koja nam priča o istoriji Kovačice. Crkva je oslikana ornamentima. Oltarsku sliku „Isus na Maslinovoj gori“ je 1845 naslikao Konstantin Danilo.
U crkvi su prelepe orgulje, donete iz Češke 1829. godine. Organista svira samo za nas.
Galerija naivne umetnosti, Masarikova 65, osnovana je 1955, svakog oktobra slikari članovi poklanjaju joj po jedno svoje delo. Postavke se menjaju, samo ostaju nedirnute sobe rodonačelnika naive, Zuzane Halupove i Martina Jonaža sa originalnim njihovim delima.
Likovno stvaralaštvo kovačičkih naivnih slikara je jedinstvena i upečatljiva pojava. Na osnovu tematike i umetničkog izraza stručnjaci ga svrstavaju u grupu poetsko-realističnu. Na slikama ovih autora predstavljena je seoska realnost, ali u poetskom duhu. Slikaju čarobne prizore iz svog detinjstva i mladosti, svoju okolinu, ovdašnje ljude za vreme rada i odmora u raznim seoskim prilikama, koje se vezuju za navike i običaje, duboko uronjene u tradicionalan narodni folklor. To je jezgro njihovog umetničkog stvaralaštva, predstavljenog ponajviše na uljanim slikama, na kojim je svaki od njih srećno pronašao svoj lični tematski okvir i umetnički izraz.
Za proslavu 200-godišnjice seobe Slovaka i osnivanja Kovačice slikar Jan Glozik je naslikao grandiozno platno na kome je prikazana seoba iz slovačkih planina i naseljavanje u Kovačici. Na platnu je tačno 200 osoba, kao spomen na 200 porodica koje su se tada naselile, a u slici se vešto skriva i slikarev autoportret.
Prekoputa Galerije naivne umetnosti obilazimo galeriju“Babka“ sa prelepim slikama umetnika naive.
Nazdravljam ovoj divnoj umetnosti čašom novog rozea! 
(photos by sanjarenja56)
