Valcer

Kad se pomene galeb, pomislite odmah na ponosnu pticu koju je proslavio Oliver Dragojević prelepom pesmom "Moj galebe", na let galeba plavim nebom  iznad vas dok uživate u morskim talasima. Ali, tema nam danas nije ptica galeb, nego simbol dalmatinskog turizma, Galeb. Momak sa povećom dozom šarma, koji govori ili natuca nekoliko jezika (zavisno od strukture turistkinja koje dolaze u mesto), koji se brine da dama ne bude usamljena od trena kad stigne na more, koji joj dočarava lepote primorja, sunčevih zalazaka, sunčevih izlazaka...Momak koji je deo najbolje turističke ponude svakog dalmatinskog mesta. Makarska je podigla spomenik tom simbolu turizma. Obećala sam ga Grlici, pa pogledajte ga!

Šta radite kad se zaljubite u jedan grad? Nastojite da mu se što češće vraćate? Tačan odgovor. Eto, samo to sam i radila. Kako se ne biste zaljubili u ovako lep grad??

Grad sa najstarijim univerzitetom u Nemačkoj, čiji deo se nalazi u ovoj lepoj zgradi

Nisam tamo išla da pijem iz ogromnog bureta u dvorcu iznad grada, kao što je neko možda pomislio.

Išla sam da pijem iz bureta znanja, što veoma ljubazni nemački domaćini velikodušno omogućuju srpskoj ekipi već 9 godina. To nam odlično ide od ruke, Nemci cene naš trud i interesovanje, pa se toplo nadamo da će se ovako lepa jednostrana saradnja nastaviti. Za sada, mi njih nemamo mnogočemu naučiti.

Neko putuje više, neko manje, neko nikad nije prešao granice ove naše zemljice, koja se malčice skupila posle pranja, kao vuneni džemper. A svi bi voleli da obiđu ceo svet. Neko sanja o Havajima, drugome bi pogled s vrha Himalaja bio "ono pravo", trećem bi romantično krstarenje sasvim odgovaralo, četvrtome bi safari bio po volji, peti bi samo da prokrstari Evropom od Gibraltara do Urala, šesti je rešio da igra sambu na karnevalu u Riju. U sanjarenjima, svi to možemo, ako već u realnosti u našem pasošu nema mnogo pečata i viza. Danas sam pokušala sa zamislim gde bi voleli da putuju neki dragi blogeri. Videćemo da li sam pogodila.

domacica                     Principessa78                  Patos

stepskivuk                    Voja                  Casper

vastag                          dusa                   Biljana

  mandrak72           kammmelija57          Misha

ostali

Junski prijatan dan, društvo sjajno, vodič Limo živa enciklopedija. Idemo! Grad kome niko ne zna broj stanovnika, 15-20 miliona, a prostire se na dva kontinenta, nemoguće je videti celog. Obilazi se obično stari deo, prvo zvan Bizantin pa Konstantinopol, da bi se od 453. godine zvao Istanbul = bogatstvo islama. Očuvan gradski bedem ima čak i beogradsku kapiju! Na obali je Beogradska šuma, omiljeno izletište. Željni kupovine idu u Lalili, kvart Aksaraj, Kapali čaršiju. Željni razgledanja kreću od Vaseljenske patrijaršije, sa prelepim zlatnim ikonostasom. Istorijski centar, Hipodrom, sa egipatskim obeliskom je uvod u šetnju do Plave džamije. Izuvamo se i obilazimo prelepu građevinu s božanstvenim ornamentima. Preko parka do Aja Sofije, koja dominira pogledom na Istanbul s mora. Prvo hrišćanska crkva, pa džamija, koju Ataturk pretvara u muzej. Freska bogorodice u mozaiku je nešto neopisivo lepo. Fascinantni mozaici i freske. Vodič nas uči molitvi koju nisam ranije čula:
"Udahni me pogledom,
ispleti u svetlost,
isceli telo ljubavlju bez vremena,
zvezdonosna djevo!"
Obilazimo veliki muzejski kompleks Topkapi, nekada rezidenciju sultana, poseta sobi u kojoj se čuvaju Muhamedove relikvije.
Sa vidikovca puca nezaboravan pogled na Mramorno more, Bosfor i zaliv Zlatni rog.
Nakon ručka s pogledom na Mramorno more i bezbrojne brodove koji živo saobraćaju, upućujemo se u Dolmabahče, poslednju rezidenciju sultana, izgrađenu 1856, po uzoru na Versaj, ukrašenu kristalom iz Bohemije, sa lusterom od 4,5 tone! Obilazimo zgradu harema i zamišljamo život sultanija i džarija u sobama skrivenim od muških očiju.
Da li sam baš dobro upamtila vodičeva objašnjenja? Ako nisam, rado ću se vratiti da obnovim "gradivo".
Prelep grad koji se nikako ne da zaboraviti.

Katalonija mora biti nešto posebno kad je mogla iznedriti tri jedinstvena umetnika, Gaudija, Dalija i Pikasa.  A imati svoj grad mogao je od svih arhitekata samo Gaudi. Barcelona, glavni grad Katalonije, jeste Gaudi i Gaudi je Barcelona. Kad vam s brda Montjuic pogled pukne na Barcelonu, panoramom dominira simbol grada, Gaudijevo delo, prelepa katedrala Sagrada Familia koja se, s prekidima, gradi od 1883. godine. Njen veličanstveni završetak očekuje se 2020 godine, kada se završi deo Glorija i svih 12 tornjeva. Istočni deo katedrale, koji prikazuje Rođenje Hristovo, neopisivo je lepa čipka u kamenu, dok je zapadni deo, Stradanje Hristovo, tužnih i svedenih linija. Pogled iz visokih tornjeva na Barcelonu je nešto što se ne zaboravlja. Ako odatle nastavimo putem Gaudija, stižemo u park Guell, koji je Gaudi posvetio svom meceni. Tako maštovito delo razigranog dečjeg uma malo ko očekuje. Umetnik koji nikad nije prestao da se igra osmislio je skladnu simfoniju cveća, drveća, neobičnih stubova, dvorana, keramičkih „fotelja“, carstvo mašte koje čuva iguana urađena u mozaiku. Malu iguanu od keramike svi odavde ponesu kao tipični suvenir Barcelone. Spustimo se onda ka luci, sa velikog Katalonskog trga u polupešačku ulicu La Rambla, centar starog dela grada, nazvanog Gotska četvrt. Živopisnom uličicom Carrer Portaferrisa, gde nalazimo najlepše suvenire, sve u stilu Gaudija,  svraćamo do gotske katedrale, pa nastavljamo do Pikasovog muzeja, i konačno se odmaramo u prelepom parku Citadella. Tu možemo čamcem ploviti po jezeru ili se diviti kamenim zmajevima koji kao da su upavo sleteli. Odšetajmo zatim do luke, Port Olympico, gde ćemo pored hiljada jahti stići do ogromnog Akvarijuma i prolaziti podvodnim tunelom, dok nam nad glavom plivaju ogromne ajkule opasnog izgleda. Kad se nadivimo morskom svetu, osvežimo se u Mare Magnum, pa nastavimo do obale, do spomenika Kolumbu. Odatle taksijem za manje od 10 E  stižemo do Poble Espanjol, španskog sela, da uživamo u kopijama lepih kuća i crkava iz mnogih španskih mesta. Tu možemo ručkati i tipično špansko jelo, paelju.  Kad se spusti noć, silazimo do Španskog trga i odatle do osvetljenih kaskada fontana ispod muzeja katalonske umetnosti. Najlepša i najveća, magična fontana, fontana Montjuic, od 21-23,30h plesaće u ritmu muzike i boja  u najraznovrsnijim oblicima priču lepote kakvu nigde više ne možemo videti. Kada ona zaigra na „Valcer cveća2 i rasprše se boje stotina cvetova od vode, pitate se  da li ste u raju! Dok fontana pleše valcer „Na lepom plavom Dunavu“ i prelivaju se plavi slapovi, samo trebate čuvati novčanik, jer začarane gledaoce vrebaju uigrani džeparoši.

A kad svane novi dan, obilazimo čuvene Gaudijeve kuće, nazvane po poručiocima. Casa Mila - La Pedrera sa kamenim talasima i stilizovanim katalonskim vitezovima na krovu zadivljuje neobičnim oblicima. Casa Batllo je simfonija boja i nestvarnih oblika, a prikazuje borbu zaštitnika Katalonije, svetog Đorđa, sa aždajom. Po krovu se prostrla stilizovana aždaja, toranj je koplje sveca, a po fasadi kosti i venecijanske maske ocrtavaju mračni svet u koji se aždaja vratila. Ako bismo da se vratimo u stvarni svet, možemo to najlakše na  zlatnim plažama Barcelonete. I kad se od svega umorimo, možemo uveče na flamenko u restoran „El Cordobes“ u ulici La Rambla, koji će nam se više dopasti nego što ćemo ga shvatiti. Flamenko nije katalonska igra, nego andaluzijska, i ovde se igra samo za turiste.

Kada odletite ili isplovite iz Barcelone, podsećate se da ste popili malo vode na fontani u parku Guell, jer ćete se onda, veruje se, ovde vratiti. A vredi se vratiti...