Valcer

“Makarska je pravi raj,

lipa je ka Jadran plavi

kad u zoru sunca sjaj

iznad Biokova se javi...“

Ovako klapa peva o Makarskoj. A ja o njoj mogu pevati srcem, doveka. Nagradno pitanje su skoro svi tačno rešili, da, bila sam u najlepšem malom gradiću na Jadranu, Makarskoj. Tu sam rođena, 100 m od mora, tu su mi talasi pevali prvu uspavanku. Simfonija prelepih plaža, divne luke uokvirene poluostrvima  Sveti Petar i Osejava, rive sa palmama i kamenim klupama okrenutim moru i nad njom nadvijenog visokog Biokova kao večnog čuvara te lepote -  izaziva ljubav na prvi pogled. Pučina mami, ostrva Brač i Hvar, do kojih redovno na izlete vozi nasmejani kapetan Mito, ikona makarskog turizma, brodom „Makarski  Jadran“, uz ribu na gradelama i mnogo dobre pesme. Na kraju izleta ceo brod pleše i takav se vraća u luku.

Kako stići do Makarske? Nije neophodno kolima. Direktna autobuska veza polazi sa beogradske autobuske stanice, peron 31,  svakog dana u 19 h i stiže ujutro oko 7,30-8h. Vraća se iz Makarske u 20,30h. Povratna karta košta 6600 din, naizmenično voze Beograđani i Makarani, nije potrebna viza. Kako se smestiti? Ima veoma lepih hotela, ali su našem džepu primereniji udobni apartmani, sa  opremljenom kuhinjom, kupatilom, klimom, satelitskom TV i terasom s pogledom na more. Cene hrane su slične našima, za 100 E dobija se 720 kuna, ceni u kunama doda se jedna nula i dobija cena u dinarima.

Dobro, de, znam da biste rado boravili kod mene, ali  ja tamo idem kod porodice,  nemam svoje apartmane, no ako se podesite tamo kad i ja, biću vam rado vodič. Ako nekom treba, dodaću adresu za direktne rezervacije i sajt za pregled apartmana. Volela bih da ovde uskoro osvane neki novi post o impresijama sa letovanja u Makarskoj.

Dragi moji,

nekoliko dana se neću javljati, jer sam ovde. Nagradno pitanje glasi: Gde sam to ja?

Nagrada  za tačan odgovor se  isporučuje u dva oblika, po izboru:

1.Sladoled king size na prvom susretu blogera

2.Poljubac u obraz “da pukne”

Tužnoj srećan rođendan,  sa vatrometom najlepših želja!

Prijatelju koji mi je pomogao, veliko hvala!

Hajdelberg 15.3.2008.

Upravo je završen 32. po redu godišnji nefrološki seminar u Hajdelbergu, najbolji u Evropi. Nemci petočlanoj srpskoj ekipi već 8 godina besplatno serviraju najnovija znanja iz nefrologije, sa odličnim smeštajem i transferom do aerodroma, dok 900 Nemaca redovno plaća ceo seminar, za akreditaciju. Uživam u svakom trenu, velika je privilegija dobiti toliko znanja serviranog u 3 odlično isplanirana dana, gde sve funkcioniše savršeno u minut. Organizator i domaćin prof. Eberhard Ritz, predsednik svetskog nefrološkog udruženja, sa srpskom ekipom radosno završava svaki seminar, uz pozdrave i poziv “Do sledeće godine!”

I dok se učesnici  s nemačkog govornog područja brzo vraćaju u svoje zemlje, naša ekipa ima još jedan dan da opušteno sabere utiske i uživa u bajkovitom gradu u kome imate utisak da je vreme stalo. I eto me sada na brdu iznad Hajdelberga, u starom dvorcu, odakle puca predivan pogled na grad, ljupko opružen duž reke Nekar. Umivene stare fasade blistaju pod prolećnim suncem, stari most sa lepim kapijama ponosno dominira panoramom. Prelepi izlozi okićeni pre Uskrs  zadivljujuju maštovitošću i smislom za lepo. Glavnom ulicom šetaju nasmejana lica iz raznih delova sveta.

Ne osećam se ovde kao stranac, nego kao dobrodošao gost i kolega čije se mišljenje uvažava. I želim da sva naša mladost, ali i moji vršnjaci, dožive da budu građani Evrope i sveta.