Kad bih birala svoje najlepše gradove u Evropi, među onima koje sam imala zadovoljstvo uživo videti, na prvom mestu bi se šepurili Lisabon i Barselona
na drugom Pariz, Prag i Beč, sledili bi Venecija, Firenca, Istanbul, Atina, Milano, Amsterdam, Ženeva, Budimpešta, Sofija...
A najdraži? E, to bi bili Makarska i Hajdelberg. Dozvoljavam pogađanje zbog čega.
A za raj na Zemlji proglasila bih izvore Crnog Drima na Ohridu.
I naravno, mesto gde vam srce ostane...Koja su mesta u vašim srcima?
(photos by sanjarenja56 + Lisabon s neta).
Moj kum je dosta dugo bio sam posle razvoda. Počeo da se osamljuje i pomalo postaje čudak. Zabrinem se i ponudim mu: upoznaću ga sa svim mojim slobodnim prijateljicama, pa ako mu neka priraste za srce, ja ću im kumovati! Prihvati on ponudu, jedna mu se dopadne, ali ne rodi se ljubav, druge manje...i prolazi vreme, a nigde meni kume na vidiku.
Pre službenog puta bude kum zamoljen da odnese kore za gibanicu jednoj dami u našoj ambasadi u Pragu. Nema tamo kora. Odnese ih on. Lepa dama ga pozva da svrati uveče na gibanicu...i poče praško proleće za oboje. Lepše razgledanje Praga verovatno niko nije imao ...Vodila ga je u Hradčane, uživali su u pogledu na zlatni grad sa hiljadu tornjeva. Slušali su legendu o kneginji Libuše koja je imala viziju o osnivanju grada, pa potražila Pšemislava koji postavlja prag za kuću i udala se za njega. Tada je kum shvatio da će sa lepom damom iz diplomatije postaviti prag za njihov dom. Na Karlovom mostu, uz statuu Sv. Jovana Nepomuka poželeli su da se u ovaj grad jednom vrate zajedno, kao bračni par. Želja se nikome ne govori, a da su baš to želeli, govori nastavak priče.
Vrati se on, počnu pisma putovati, skoro svako mi je pokazao. I posle nekog vremena podseti me na dogovor o kumstvu.
"Tačno, kume, ali ti nisi izabrao nijednu moju prijateljicu!"odgovorih.
"Jesam, tvoju buduću prijateljicu!" reče mi on.
Kumovala sam, slavili smo godišnjicu mnogo puta, baš dobar brak imaju. A ja imam iskrenu prijateljicu.
