[ Humor
]
10 Mart, 2011 14:57
[ Moje priče
]
09 Mart, 2011 15:28
Godinama mi dolazi, sama, krhka, slabašna, sa gomilom psihijatrijskih dijagnoza, ja joj dodajem još i moje. Uvek bez greške uradi sve zadatke, i uspeva da svojim slabim snagama prebrodi bez jačih lekova čak i velike boljke. Ne žali se ni izbliza koliko bi trebala. Jednom mi reče da nije kod kuće, nego u Sigurnoj kući. Muž ju je prebio i ona se odvukla tamo, primili su je. Tada sam prvi put i čula za tu instituciju. Zainteresovah se, gde je, kako to izgleda, kako se tamo dolazi. Ona mi dade adresu i telefon, reče, možda će još nekoj mojoj pacijentkinji zatrebati. Neko vreme je dolazila sa adrese Sigurne kuće. Smirenija nego ranije. Posle prestadoh da pitam. Muža je retko pominjala, samo u kontekstu nedostatka podrške za bilo što njoj potrebno. “Pa znate…” rekla bi i to bi bilo sve.
Nakon petnaestak godina, prvi put ju je doveo taj čuveni muž. Kao od brega odvaljen, grubo tesana sirovina, s vrata mu svi krivi za sve, a najviše za tu njegovu ženu, koja se u senku pretvorila od batina. Najlakši način skretanja pažnje sa svoje krivnje je prebacivanje krivice na druge. Videla sam odmah da su tegobe s kojima je došla - psihičke prirode, da je pukla, ali je ipak primih, umesto da pošaljem psihijatru ili socijalnom radniku. Poznajem je, možda mogu pomoći. On je kao policajac šetkao, zvocao, gledao šta se radi, suflirao kako bi trebalo, reklo bi se, ubi se čovek od brige. S gađenjem sam propratila njegovu predstavu, ali pazeći da se to ne vidi, jer je agresivac počeo da preti, sve će on pobiti, svi će stradati ako se njoj nešto desi…Konačno je ona pukla do kraja, shvatajući da on maltretira sve, a njoj od toga neće biti bolje…i prestala da dolazi. On je onda dojurio da traži razgovor sa mnom, da se bajagi brižno raspituje o njenoj bolesti, kako da joj se pomogne i ko je kriv što njoj nije dobro. Nastojala sam što mirnije da ga ispratim, a obezbeđenje držala u zaleđu.
Nakon mesec dana se vratila, sama, u crnini. Diskretno mi reče da je muž umro. Žuti žutuju, crveni putuju, kaže naš narod. “Kako?” upitah.
Na semaforu ga drugi vozač iznervirao, izišao da se obračuna s njim, posvađao se, ona sve to pratila iz kola. Kad je završio svađu, slavodobitno se vratio ka kolima, sa komentarom “Pokazao sam mu!” i pao. Hitna pomoć je mogla samo da konstatuje smrt. Promrmljala sam saučešće u koje ni ona ni ja nismo verovale. Sad se oslobodila mučitelja.
Nasilnici retko stradaju kao posledica svog nasilja. Ovo je prvi slučaj nebeske pravde za koji znam.
Nakon petnaestak godina, prvi put ju je doveo taj čuveni muž. Kao od brega odvaljen, grubo tesana sirovina, s vrata mu svi krivi za sve, a najviše za tu njegovu ženu, koja se u senku pretvorila od batina. Najlakši način skretanja pažnje sa svoje krivnje je prebacivanje krivice na druge. Videla sam odmah da su tegobe s kojima je došla - psihičke prirode, da je pukla, ali je ipak primih, umesto da pošaljem psihijatru ili socijalnom radniku. Poznajem je, možda mogu pomoći. On je kao policajac šetkao, zvocao, gledao šta se radi, suflirao kako bi trebalo, reklo bi se, ubi se čovek od brige. S gađenjem sam propratila njegovu predstavu, ali pazeći da se to ne vidi, jer je agresivac počeo da preti, sve će on pobiti, svi će stradati ako se njoj nešto desi…Konačno je ona pukla do kraja, shvatajući da on maltretira sve, a njoj od toga neće biti bolje…i prestala da dolazi. On je onda dojurio da traži razgovor sa mnom, da se bajagi brižno raspituje o njenoj bolesti, kako da joj se pomogne i ko je kriv što njoj nije dobro. Nastojala sam što mirnije da ga ispratim, a obezbeđenje držala u zaleđu.
Nakon mesec dana se vratila, sama, u crnini. Diskretno mi reče da je muž umro. Žuti žutuju, crveni putuju, kaže naš narod. “Kako?” upitah.
Na semaforu ga drugi vozač iznervirao, izišao da se obračuna s njim, posvađao se, ona sve to pratila iz kola. Kad je završio svađu, slavodobitno se vratio ka kolima, sa komentarom “Pokazao sam mu!” i pao. Hitna pomoć je mogla samo da konstatuje smrt. Promrmljala sam saučešće u koje ni ona ni ja nismo verovale. Sad se oslobodila mučitelja.
Nasilnici retko stradaju kao posledica svog nasilja. Ovo je prvi slučaj nebeske pravde za koji znam.
[ Susreti
]
08 Mart, 2011 13:18
Praznik je danas, kažu. Bio mi je nekad pravi praznik jer sam svakog 8. marta uživala na koncertu Dragana Stojnića u Domu sindikata. Dragana nema, praznik izbledio. Drugi pevači pokušavaju da nastave Draganovu tradiciju, ali ne uspevaju. I kakav će danas biti dan? Opet praznik. Kuglof fešta! Društvo se nalazi u Zemunu, u Gospodskoj ulici, kod Mire kuglof, pravo s posla (ili sa spavanja, kako ko). Uz njene divne kuglofe i bermet, dan ima da bude praznik druženja! Živeli!
[ Humor
]
07 Mart, 2011 11:01
Priča dečko sa tipom koji po ceo dan visi na internetu i kaže mu:
"Brate, znaš li ti da postoji normalan svet napolju, koji nema veze sa internetom?"
A ovaj će: "Ma stvarno?... daj link..."
Vozi lik BMW i skuca se u kontejner, iznerviran izlazi iz auta da vidi štetu, a u istom trenutku izlazi i ciga iz kontejnera i kaže:
"B'ate, hoćeš da se dogovorimo el da zovem muriju?!"
Došao otac u posetu sinu studentu. Stigao rano ujutro i odmah pošao ka kući u kojoj je sin iznajmio sobu. Kad mu gazdarica otvori, otac upita: - Stanuje li ovde Perica?
"Stanuje. Unesite ga unutra i stavite na krevet u prvu sobu desno."
[ Humor
]
04 Mart, 2011 14:15
Da li bi Vaša majka ovako reagovala?
Balkanska majka (BM): "Alo?"
Kćer (K): "Zdravo mama. Možete li večeras da pričuvate decu?"
BM: Izlaziš?
K: "Da."
BM: "Sa kim?"
K: "S prijateljem."
BM: "Ne znam zašto si napustila muža. On je tako dobar čovek."
K: "Nisam, on je mene napustio."
BM: "Pustila si ga da ode a sad izlaziš sa bilo kim."
K: "Ne izlazim sa bilo kim. Mogu li da dovedem decu?"
BM: "Ni sa kim te neću pustiti da izađeš, osim sa njihovim ocem."
K: "Samo hoću da znam mogu li da dovedem decu da budu noćas kod vas?"
BM: "Ostaćeš noćas sa njim? Šta će tvoj muž da kaže ako vas zatekne?"
K: "Moj BIVŠI muž. Ne verujem da bi mu to smetalo, verovatno nikad nije spavao sam."
BM:"Znači, spavaćeš kod tog gubitnika?"
K: "Nije on gubitnik."
BM: "Čovek koji izlazi sa razvedenom ženom koja još ima i decu jeste gubitnik i parazit."
K: "Neću da se raspravljam. Da dovedem decu ili ne?"
BM: "Jadna deca sa takvom majkom."
K: "Kakvom?"
BM: "Prevrtljivom. Nije ni čudo što te je muž ostavio."
K: "DOSTA!"
BM: "Ne viči na mene. Sigurno tako vičeš i na tog gubitnika!"
K: "A sada brineš i o gubitniku?"
BM: "Vidi, vidi, sad priznaješ da je gubitnik. Odmah sam ga pročitala."
K: "Do viđenja, majko."
BM: "Šta? Ne spuštaj mi telefon. Kad ih dovodiš?"
K: "Ne dovodim ih. Ne izlazim!"
BM: "Ali, ako nikada ne izlaziš, kako misliš da sretneš nekog?!"
Ovaj dijalog koji dobih netom, zamislio me. Kako bi vaše majke reagovale u ovakvoj situaciji?
