U mojoj kući sladoled se odavno smatra lekom. Ako se od godine dana života deteta sladoled jede 365 dana u godini, dete nema problema sa krajnicima ni sa stomakom. Grlo se navikava na hladno i ne može „nazepsti“, a stomak se oblaže sadoledom kao tankim filmom, štiti sluzokožu, vezuje kiselinu, i brzo smiruje bolove u želucu.
Dolazila su mi deca rado u posetu, jer bi cele godine obavezno dobijala sladoled. Ako bi zgranuti roditelji rekli da ih boli grlo, pogledala bih, i obično rekla: „Da, mama je u pravu, ne ide ovde sladoled...obična porcija, mora dupla!“
Moja su deca obožavala da vaspitavaju goste. Pred svima me pitaju:
„Možemo li da uzmem lek?“
„Možete!“ odobrim bez znakova brige, što goste začudi. Deca odu do zamrzivača, izvade sladoled, sipaju dve velike porcije i pronesu pored iznenađenih gostiju, koji ih onda tuže meni: „Oni su uzeli sladoled!“
A na to deca odgovaraju uz smeh: „Pa da, u našoj se kući sladoled zove LEK!“
Muž je voleo da zivka. Jednom me zove na dežurstvo: „M. boli stomak!“
„Jesi li mu dao sladoled?“ zapitah.
„Nisam!“
„A zašto?“
„Nisam se setio!“
„Daj mu i zovi me za pola sata.
Zvao me kasnije. Bol u stomaku je prestao, jer je M. sam uzeo sladoled dok je tata zvao i završio lečenje dok je on završio razgovor!
(photo by Sanjarenja56)
