Zaposlila se Fata u informatičkoj firmi, dobije kompjuter, radi svakodnevno na njemu, sve ide super. Međutim, jedan dan se razboli i ne dođe na posao, a njenim kolegama treba nešto s njenog kompjutera, ali ne znaju lozinku. Zovu oni Fatu: - Fato, koja ti je lozinka na računalu?" - Velkom. - odgovori Fata. Probaju oni 'WELLCOME' - neće. Error! Filename not specified. Probaju 'VELKOM' - neće. Error! Filename not specified. 'VELLCOME', 'WELKOM' - opet neće. Error! Filename not specified. Zovu oni Fatu ponovo: - Fato, kaži nam koliko slova ima ova tvoja lozinka? - Pa jedno. - kaže Fata. - Pa kako jedno, pobogu!? - Pa vel'ko M!
U našoj kući pušenje je zabranjeno. Svojevremeno sam kao dekoraciju svuda imala natpis „Zabranjeno pušenje“, delom moj rad, delom dečji. Kad su mi deca bila mala, svakome bi oduzimali cigaretu. Jedan uvređeni drugar pitao je: “A gde ja mogu da pušim?“ „Na terasi!“ reče mlađi sin. Nakon kraćeg vremena dete iziđe na terasu, nađe drugara u oblaku dima i zalepi znak „Zabranjeno pušenje" i na terasu, uz glasan komentar „Vi gušite moje cveće!“ Drugar se naljutio i nikad više nije došao u posetu. Naravno, i prijatelji mojih sinova ne puše. Samo sam jednu drugaricu mlađeg videla s cigaretom. Zapitah ga kako to toleriše. „Poradiću na tome“ odgovori mi on. Prođe mesec dana, a sin mi se pohvali da ni Milica ne puši. „Šta si joj rekao? Kako si uspeo?“ zapitah „Ja nisam ni stigao, nego je ona negde pročitala da je potrebno pet godina da se saniraju sve posledice pušenja. Izračunala je da će za pet godina biti udata i imati dete, a to ne može ako puši...pa je prekinula na vreme.
Post je posvećen Katy, da istraje u nameri da definitivno odustane od pušenja.
Pre više godina prikazivao se sjajan film “Ta divna stvorenja”, o životu životinja u Africi. U to vreme dođe mi dever, koji je veoma mnogo pušio i enormno mnogo pio. I reče mi “Znaš li da više ne pušim?” “Nemoguće” odgovorih. Nisam verovala da se ikad može odreći ijedne od svoje dve štetne navike. “Jesi li gledala film “Ta divna stvorenja?” zapita me. “Jesam.” “ I u njemu pamtiš scenu u kojoj prezrele i prevrele bobice s drveta padaju na tlo, životinje ih jedu, i dobijaju sve znake pijanstva kao i ljudi, jer su bobice pune alkohola. Majmuni se pijani valjaju. Gledao sam film pet puta.” “Toliko te fascinirao?” “Da. Video sam da i životinje mogu biti pijane. Znači, pijanstvo je prirodno. Ali ni posle pet gledanja nisam našao ni najmanju scenu u kojoj neka životinja puši. Znači, pušenje nije prirodno!”
Moj dever je samo bacio cigaretu i nikad više nije zapalio. Nažalost, nastavio je da pije i otišao s ovog sveta od posledica pića. Možda je ipak režiser mogao izostaviti scenu pijanstva životinja u interesu zdravlja ljudi?
