[ Moje priče
]
19 Septembar, 2009 20:04
Australijski valcer
Bilo je i davno i ne baš tako davno...drugačije vreme nego sada, ali emocije iste. Dobar deo Dalmacije odselio u Australiju i Novi Zeland da pobegne od siromaštva i pronađe novi život. Kad bi momci stasavali za ženidbu, tražili bi preko posrednika devojku u starom kraju, pa se malo dopisivali i onda bi devojke kretale na dug put brodom sa devojačkom spremom. Posle, šta im Bog da, nekom sreću, nekom ne. Drugi su kretali po devojku u stari kraj.
I dođe vreme lepom Andriji da se ženi. Nisu više tako dugačka putovanja, leti se, ne plovi se mesecima...Doputuje on iz Australije s majkom u stari kraj. Majka mu brzo pronađe u selu devojku koja je bila voljna da se otisne na put u Australiju da bi bila njegova životna partnerka. Bez ljubavi, eto, samo da se uda za imućnog i vrednog Andriju. I reče majka momku da mu je žena obezbeđena, a ako on nađe po srcu drugu, neka nju povede. Igranke su tada bile glavno mesto upoznavanja mladih, ne diskoteke, ne žurke u kojima ne znaš ni s kim igraš. Krene Andrija na igranke, i na prvoj me pozove da odigramo valcer. Kakav je bečki valcer on plesao! Pamet da ti stane, vrteli smo salom kao da letimo. I nastavismo da plešemo. Posle plesa otprati me na mesto, i ništa do sledećeg plesa. U jednom od valcera ispriča mi svoju priču i zaprosi me, plešući. Da li je iko prošen plešući valcer? Neverovatan osećaj. Bio mi je drag Andrija, sjajan plesač, ali daleko je to od ljubavi, daleko od razloga da se udam...i odbijem ga.
Dan dva pre nego sam znala da se Andrija vraća u Australiju, sretnem ga s devojkom pod ruku. Ona s kojom ga je majka sastavila. On mi uputi najtužniji pogled, srce da pocepa. Ona pogled u kome se videlo da zna za mene (ko li joj reče??), pogled pitanja šta to ja imam, a ona ne...nikad neću zaboraviti taj susret. I često se pitam da li su kasnije našli sreću, da li je ona naučila da pleše valcer, da li...i šta bi bilo da sam rekla da umesto ne...
[ Generalna
]
19 Septembar, 2009 07:01
Kockice života
[ Humor
]
18 Septembar, 2009 10:09
Smeškasti petak
Gospoda u godinama raspravljaju o manama svojih godina:
• Ma 60-te su najgora dob. - kaže jedan 60-godišnjak - Stalno imate osećaj da morate da mokrite, a kad odete u WC, uglavnom stojite i ništa ne curi.
• To nije ništa! - odgovara mu 70-godišnjak - Kad navršite 70-tu, creva vam više uopšte ne rade. Morate da jedete žitarice, da pijete laksative, sedite na šolji ceo dan i ništa ne izlazi.
• U stvari - kaže im 80-godišnjak - 80-te godine su najgore.
• Zašto, imate li problema sa mokrenjem? - pita ga 60-godišnjak.
• Pa, nemam. Mokrim redovno, svako jutro u 6 sati, tačno kao švajcarski sat.
• A imate li problema sa radom creva? - pita ga 70-godišnjak.
• Ne, ne, sve radi. Velika nužda svaki dan u pola sedam ujutro. Tačno u minut.
Uzdahnuvši duboko, 60-godišnjak kaže: • Hajde da pojasnimo, mala nužda svaki dan u 6:00 i velika u 6:30. Pa u čemu je onda problem kad navršite 80-tu?
• Ne budim se pre 8.
Žena kaže mužu, izlazeći iz stana: "Idem kod komšinice na 5 minuta. Ti svakih pola sata promešaj pasulj, da ne zagori!
Koji je vrhunac španske sapunice?
- Kad Rodrigo sazna da je sam sebi majka...
[ Moje priče
]
17 Septembar, 2009 07:24
Park raspoloženja
I teku dani na ovoj ludoj planeti. Vrte se sve brže, nezaustavljivo. Negde sam pročitala da je dan izgubljen ako u njemu nismo primetili ništa lepo. Pa sam počela da se pitam vidim li u svakom danu i svuda oko sebe nešto lepo. Odgovor: vidim, makar u svom parku. U igri svetla kroz krošnje kestenova i lipa kad ujutro idem na posao. U cvetu kestena u aprilu, u mirisu lipa u maju, u padanju zrelih plodova kestena u septembru, u šarenom lišću što mi prekrije staze u oktobru. Prvi sneg kad prekrije park, pa liči na pejzaž na Tari, lepo je očima, toplo u duši. Sankanje dece i vesela graja po ceo dan najavljuje raspust. Prvi prolećni pupoljci stidljivo kad provire sa grana, najavljujući novo buđenje prirode, i duša se budi iz zimskog sna. Uvek ima nešto lepo u mom parku, i hvala onoj koja je osmislila stambene zgrade uokvirene parkovima još pre mnogo godina! Tim malim delom prirode započinje mi i završava svaki dan. I ulepšava ga.
[ Susreti
]
16 Septembar, 2009 08:46
Vratija se...ne Šime, nego sanjalice
Vratila se, gde je bila, niko ne zna...i neka ne zna. Glavno da se vratila u svoju zemlju čuda i da je nekima nedostajala. Kome nije? Onome ko je nije upoznao. Kome jeste? Onima koji su čitali njene verbalne vratolomije. Nemojte nas mešati, iako su nam nikovi slični, ona je jednostavno jedinstvena. Dakle, vratila se - SANJALICE! Molim aplauz za nju!
