Kažu da dobro kuvam. Imam veliki sređen receptar sa oko 900 proverenih recepata, koji ću jednom možda i izdati u nekoj lepoj verziji. Za neko dobro jelo mogu potražiti recept iz svog ili domacicinog receptara, izmisliti nešto novo, isprobati. Ali da li mogu izmisliti materijal, namirnice za to jelo? Pa, ne baš. Upotrebiću ono što mogu da kupim, u prodavnici, na pijaci. Osim? Osim ako nemam prijatelja koji pod Avalom gaji ekološko povrće. A imam. Voju. I spremim ručak u kome je prilog bio pire krompir. Pire ko pire, rekli bismo. E, nije! Sin odmah pita: "Šta si radila ovom pireu?" "Ništa naročito, čak manje nego inače"-odgovaram. "Nikad ti bolji nije bio! Seti se šta si mu radila!" insistira sin. I setim se! Upotrebila Vojin krompir! Ostalo još malo, ispečem sutradan krompir, prste da poližeš! Sledećom zgodom ispržim crni luk, papriku, paradajz u sataraš, sve Vojini proizvodi...i nikad slađi sataraš nismo jeli! Zaključak: tajna dobre kuhinje je ne samo u veštini spremanja, nego i u upotrebljenim namirnicama. Izvinite me, idem da skoknem do Voje, možda je brao paprike ili vadio krompir...
