Šta bismo bez prijatelja? Koliko bi ovaj svet imao smisla bez njih? Od svojih prvih malih godina stičemo mala velika prijateljstva. U osnovnoj školi skupljamo ih kao bisere, ali retko traju i posle. Srednjoškolska su nekako najjača, najčvršća, pa se često održe za ceo vek. Valjda smo tada dovoljno zreli da postavimo prave principe prijateljstva: tolerancija, razumevanje, poštovanje, dobra volja, želja da saslušamo, želja da pomognemo. Ko stigne do fakulteta, još zrelija prijateljstva gradi. Ali prijatelji se stvaraju i van škola, na poslu, u raznoraznim vidovima druženja, u raznim životnim situacijama gde nam neko pruži ruku kad nam je najpotrebnija, ili mi nekome pružimo ruku podrške kad mu je teško. U novije vreme rađaju se stvarna prijateljstva i preko virtuelnih upoznavanja, pa je i ovaj blog doprineo stvaranju brojnih zaista lepih i pravih živih prijateljstava. Imate li mnogo prijatelja? Ili se držite principa: pravi prijatelji su biseri, retki, samo u ponekoj školjci se nađu?