Valcer

Život je kao tepih, sazdan od bezbroj čvorova. Koji je prvi, a koji poslednji čvor života?...
Hrabrost te uvodi u brak, a kukavičluk ti ne da da izađeš iz njega.
Sve manje je beba, a sve više baba.

Kad bi mudar izgovarao ono što oćuti, ne bi nikad prestajao pričati.

Lakše je podmladiti staro prijateljstvo nego dočekati da novo ostari.
Vređanje napravi ranu koja sporo zarasta.
Bivše prijateljstvo i zarasle rane otvara.
Prijateljstvo nas dovede na vrh brega, onda nam pomogne da se lakše skotrljamo.

Dragi blogeri, ovo je bilo drugo gostovanje Jovana s.s. na mom blogu. Koji vam se njegov aforizam najviše dopao?

Nedostaje nam kad ga nema neko vreme ovde. Omiljen je, a njegova se reč rado čita. Ova godina je u njegovom znaku, zbog već antologijske predstave "Dve karte za Beč" koja je pokupila podosta nagrada u Kruševcu i ovacije u Beogradu. Za one koji su se u skorije vreme priključili ovoj blog oazi, pozdrav Ave ne znači mnogo, ali za sve druge je prepoznatljiv znak da je Patos stigao. A danas su ovi brodovi Patosu doneli nešto.

Šta su doneli? Naše najlepše želje za rođendan, da ga proslavi veselo sa svojim dragima i s nama, i da godine pred njim budu njegove najlepše godine! Ave, Patos!

Odavno nemam đake prvake, ali nisam zaboravila taj osećaj uzbuđenja prvačeta kad kreće u prvi razred i brige roditelja da li će sve biti kako treba. Ima dosta prvaka među našom blog decom, ali ima i dosta dece koja nisu prvaci, a krenuše danas u školu. Svima neka je škola slatka i laka i neka iz nje ponesu samo lepe uspomene, mnogo prijateljstava za ceo život i dovoljn o znanja da se  pomoću njih kasnije sigurno otisnu u svet srednjoškolaca! Srećan prvi dan škole svoj našoj blog deci!