Šta bismo bez prijatelja? Koliko bi ovaj svet imao smisla bez njih? Od svojih prvih malih godina stičemo mala velika prijateljstva. U osnovnoj školi skupljamo ih kao bisere, ali retko traju i posle. Srednjoškolska su nekako najjača, najčvršća, pa se često održe za ceo vek. Valjda smo tada dovoljno zreli da postavimo prave principe prijateljstva: tolerancija, razumevanje, poštovanje, dobra volja, želja da saslušamo, želja da pomognemo. Ko stigne do fakulteta, još zrelija prijateljstva gradi. Ali prijatelji se stvaraju i van škola, na poslu, u raznoraznim vidovima druženja, u raznim životnim situacijama gde nam neko pruži ruku kad nam je najpotrebnija, ili mi nekome pružimo ruku podrške kad mu je teško. U novije vreme rađaju se stvarna prijateljstva i preko virtuelnih upoznavanja, pa je i ovaj blog doprineo stvaranju brojnih zaista lepih i pravih živih prijateljstava. Imate li mnogo prijatelja? Ili se držite principa: pravi prijatelji su biseri, retki, samo u ponekoj školjci se nađu?
Ljubav se došunja
tiho
neprimetno,
pokuca na rame,
dodirne kosu,
provuče se kroz misli.
I odjednom
sve izgleda lepo,
sve izgleda toplo,
bajkovito.
Kao da smo
ružičaste naočari
stavili.
Već je gostovao kod domacice i mnogi su ga pozvali da se pridruži našem blogu i ovde počne objavljivati svoje postove. Sada se došetao do mog bloga, ostavio tragove svojih razmišljanja i odšetao. Šta mislite, trebamo li ga nagovarati da ostane ovde? Ja bih volela da tako uradi.
VREME
Evo kotrlja se vreme i nikako da ga uhvatim! Ne znam, zasto mi bezi? Mozda je ono brze nego ja ili... Mnogi se zale da im vreme brzo prolazi i da ne stignu ni da se okrenu, a eto proslo je. A ja ga ni ne vidim.
Pitam se da li je vreme nasa senka? Pokusas da je nagazis a ona ti stalno bezi. Tu je, a ustvari nije tu.
Senka je zenskog roda, pa onda shvatam da je nemozes uhvatiti. Ali vreme je srednjeg! Ne vidim nikakvu logiku u tome. Mozda treba biti detinjast i onda ti se vreme priblizi, jer oni koji su isti, najbolje se igraju. A deca se igraju.
I odrasli igraju, sve zavisi od muzike. Za tango je potrebno dvoje, a za treskavac mozes i sam da pustis da te struja muzike prodrma. Mada je grupnjak najbolji! Kad se opustis i svi igraju. Ali je tu vazan ritam. Ritmicni pokreti i masta. Treba zamisliti da si na nekoj plazi i svi igraju dok sunce zalazi. Toplo je i gola tela saraju stvarnost svim mogucim bojama, dok se ti gubis u vrtlogu stvarnosti. A u pitanju je samo muzika i vazno je osetiti ritam trenutka.
Ne zaboravi da je zivot sastavljen od trenutaka. Onih lepih i onih - Uhhh ne daj Boze. E sada ja pitam tebe: Sta je trenutak? Da, to je delic vremena. Ponekad je on dug - kad cekas nekog, ili kratak - kad si sretan. Znaci vreme je neuhvativ i nedefinisan pojam. To je Anjstajn ukapirao. Sve zavisi iz koje perspektive sve to posmatras. Da li si posmatrac ili posmatran. Da li si tu ili onde. Ko se krece, i kako se krece. Kojom brzinom. Da li smo brzi od svetlosti? Mozda zato za nekog vreme leti, nestaje, a za nekog ide polako, vuce se kao prebijena macka.
Jos uvek gradim kule od peska ali sada su to kule u vremenu nekom sadasnjem. leta gospodnjeg...
od BozKoj
Septembar je mesec slavlja na blogu, nekoliko dragih blogera proslavlja rođendane. Pre 4 dana slavio je Patos, pa Casper, a danas Voja, Patosov inspirator za čuvenu predstavu "Dve karte za Beč", autor pomenute knjige. Svoj dan je dočekao svirajući i pevajući do ponoći u društvu dragih prijatelja. Danas će nastaviti da čestitke prima ovde, a nadam se - i na njegovom blogu.
Evo, Vojo, umesila sam tortu!
Mogao bi da poslužiš piće gostima
Može li i vatromet, da je zadovoljstvo kompletno?
Polako prolazi leto u kome smo skupljali utiske na moru, planini, salašu, selu...sastavljali se, odmarali, reparirali, pronalazili sebe. A kad leto počne mahati maramicom pozdrava, svakog septembra plesne škole širom otvore vrata, prvo starim polaznicima, da nastave gde su stali, a zatim novima, da se tek zapute u tu zemlju čuda i nađu zadovoljstvo u igri. Jeste li spremni? Počinju valceri, fokstroti, bluzevi, rok, džajv, tango, ča ča ča, rumba, samba, salsa, sirtaki, i još poneki ples za telo i dušu. Ko još nije skupio hrabrost da počne? Ko nikad nije poželeo da pleše? Ko oduvek želi? Počinje plesna anketa.
