Valcer

Krilaandjela je zamahnuo svojim moćnim krilima i u vihoru prozvao praktično sve blogere koji već nisu bili prozvani.
Pinokio je započela lanac, na čijem početku je samo mogla da stavi svoj lančić ili ogrlicu, da bude lepše:)
Pa, da pokušam da pratim pravila.
1.Obabrao me krilaandjela.blog.rs
2.Pravila: Ovde su dobrodošli svi pozitivci koji imaju nešto lepo, tužno ili veselo da kažu, bez psovki i vulgarnosti.
3.Sedam činjenica o meni? Hmm
 -1-Srećna sam što imam divnu decu
 -2-Srećna sam što imam sjajne prijatelje
 -3-Srećna sam što sam volela i nesrećna što ne volim više
 -4-Srećna sam što imam posao koji volim i nesrećna kad ga ne mogu raditi onako kako smatram da treba
 -5-Obožavam pesmu, svu dobru muziku, ples, druženja s dragim ljudima
 -6-Luda sam za knjigom i uvek žalosna kad nemam vremena da čitam
 -7-Verujem da ću i umreti kao veliko dete

4. Biram sledećih 7, ali su neki već prozivani, pa ne verujem da će pisati dvostruko-trostruko:
  -domacica.blog.rs
  -stepskivuk.blog.rs
  -voja.blog.rs
  -milord55.blog.hr
  -blogamimoga.blog.hr
  -mahamaja.blog.rs
  -marinans.blog.rs

Jedna suza
teška
olovna
niz obraz
skliznula.
Jedno srce
gvozdeno
u trenu
otopila.
Da ne bi suze
srce nikad
grešku
shvatilo ne bi.

Decu sam vaspitavala uz pomoć bajki, čitala im mnogo, umesto da im uključim TV. Televizor nisu dobili do treće godine, a i onda samo crtaće.  Sa bajki smo odmah prešli na kompjutere i astronomiju, "Moja prva knjiga o kompjuterima" i  Hokingova "Kratka povest vremena" za decu koja još ne umeju da čitaju, ali umeju da slušaju,
bile su prava literatura. I tako se desila istog dana anegdota u dva dela. Idem po starijeg u prvi razred, i učiteljica mi se žali da joj je sin minirao čas. Kako, pitam ja iznenađeno. "Pa ja pričam o suncu kao izvoru života, a on uporno o Suncu kao centru galaksije,  o udaljenosti Zemlje od Sunca!" Nije mi verovala dok nisam donela Hokingovu knjigu, da mu je to literatura koju pomalo počinje i sam da čita.
A po mlađeg odem u vrtić, i vaspitačica sa osmehom kaže da je sin vikao. Zašto, pitam ja. "Pa, objašnjavao je deci šta su crne rupe u svemiru,  ona su ga gledala belo, pa je on mislio da ga ne čuju, dizao ton dok nije počeo  da viče. Objasnila sam mu da druga deca ne znaju šta su crne rupe, na što se on sasvim zbunio. Kako ne znaju?"
13 godina kasnije stariji sin kao šampion Beograda u fizici dobije nagradni kamp za talente u Beloj Crkvi. Sve mu se dopalo, ali celoj grupi se najviše svidela predavanja iz astronomije. I na kraju pitaju predavača odakle da malo više pročitaju o onome što im je pričao.

Predavač im pokaza knjigu "Kratka povest vremena"...

Jedan iz starog vremena... kažu da je "vredeo" 5 godina zatvora.
 
Otišli Tito, Jovanka i Kardelj u Ameriku, pa naravno prvo prijem u Beloj kući, kod Niksona... Posle aperitiva i pricč u salonu, domaćica ih pozove na večeru. Kad tamo - zlatni escajg, zlatni tanjiri... Nisu još ni seli kako treba, a Kardelj već maznuo jedan tanjirić i stavio ga u džep. Videla to Jovanka pa kaže Titu:
- Joža, eno ga drug Bevc mazn'o zlatni tanjir. Hoću i ja jedan!"
- Aman, Jovanka, pa ne mogu ja da kradem tanjire po prijemima...
- Aha, a kako on sme?
- Ma sme, šta je Kardelj, bedni učitelj, ja sam osnivač pokreta nesvrstanih, najveći sin naših naroda i narodnosti... A drugo sve i da hoću, Kardelja niko ne gleda, a u mene svi uperili pogled, posle da kažu da kradem tanjire po Beloj Kući...
- Hocu jedan tanjur, poješce mi Pepica živce kad se vratimo u Jugu, da si ti nesposoban.
Šta ce Tito, krene da razmišlja... I najzad ustane:
- Dragi prijatelji, posle važnih državnih razgovora da se malo i razonodimo... Možda niste znali, ali pre nego što sam postao šef države i partije puno sam putovao po svetu, kao što i svi revolucionari rade, i bavio sam se raznim poslovima. Čak sam bio i mađioničar, hoćete da vidite jedan od mojih omiljenih trikova?
Svi prisutni su naravno iznenađeni, ali zapljeskaju i kažu da hoće...
Uzme Tito jedan zlatni tanjir sa stola i nonšalantno ga stavi u džep. Onda mahne nekoliko puta nad džepom, izgovori nekoliko čarobnih reci i...
- Pogodite gdje je tanjir!
Svi upere prstom u njegov džep, a Tile šeretski obiđe oko stola, mahne još jednom rukom i izvadi tanjir iz Kardeljevog džepa!

Dan za danom
reka života
teče sve dalje.
Od izvora
u njenom toku
ostaju ljubavi
radosti
sećanja.
Ka ušću
reka sve šira
sporija
dok se ne pretoči

u deltu večnosti.