Danas je čudesan rođendan, četvrt veka
slavi moj sin. Po medicini, bilo je
nemoguće da se rodi. "Nemojte se
mučiti, vi nikad nećete biti majka!"
usudio se jedan ginekolog da iskaže
zvanični stav medicine u to vreme.
Dobro, rekoh, i nastavih dalje.
Dobila sam šampanjac star 12 godina.
"Popit će se na prvom rođendanu bebe,
ili se nikad neće otvoriti!", rekoh.
Predivne peškire mekše od paperja
odložih u ormar. Njima će se brisati
beba ili se nikad neće upotrebiti.
Jedan ginekolog je rešio da
demantuje medicinu. Bio je već čuven
po uspešnom izazivanju uvreženih
stavova i što su mnoga deca ponela
ime po njemu. Vladimir Mladenović
je rekao: " Vreme nam ne znači
ništa. Deset godina nam ne znači
ništa! Uspećemo!". Sledile su
biblioteke knjiga pročitane u
čekanicama i po bolnicama, mukotrpno
lečenje, 11 godina do Vladimira.
Naravno da je poneo ime po doktoru.
Želela sam mu da bude zdrav i
šarmantan, sve drugo će sam postići.
Brisala sam ga sačuvanim paperjastim
peškirima. Na prvom rođendanu otvoren
je čuveni stari šampanjac. Šarmom je
plenio, uspehe nizao, bratu put
otvorio i uzor mu godinama.
A sada me izvinite,
idem da mesim tortu za mog divnog sina.
