Junski prijatan dan, društvo sjajno, vodič Limo živa enciklopedija. Idemo! Grad kome niko ne zna broj stanovnika, 15-20 miliona, a prostire se na dva kontinenta, nemoguće je videti celog. Obilazi se obično stari deo, prvo zvan Bizantin pa Konstantinopol, da bi se od 453. godine zvao Istanbul = bogatstvo islama. Očuvan gradski bedem ima čak i beogradsku kapiju! Na obali je Beogradska šuma, omiljeno izletište. Željni kupovine idu u Lalili, kvart Aksaraj, Kapali čaršiju. Željni razgledanja kreću od Vaseljenske patrijaršije, sa prelepim zlatnim ikonostasom. Istorijski centar, Hipodrom, sa egipatskim obeliskom je uvod u šetnju do Plave džamije. Izuvamo se i obilazimo prelepu građevinu s božanstvenim ornamentima. Preko parka do Aja Sofije, koja dominira pogledom na Istanbul s mora. Prvo hrišćanska crkva, pa džamija, koju Ataturk pretvara u muzej. Freska bogorodice u mozaiku je nešto neopisivo lepo. Fascinantni mozaici i freske. Vodič nas uči molitvi koju nisam ranije čula:
"Udahni me pogledom,
ispleti u svetlost,
isceli telo ljubavlju bez vremena,
zvezdonosna djevo!"
Obilazimo veliki muzejski kompleks Topkapi, nekada rezidenciju sultana, poseta sobi u kojoj se čuvaju Muhamedove relikvije.
Sa vidikovca puca nezaboravan pogled na Mramorno more, Bosfor i zaliv Zlatni rog.
Nakon ručka s pogledom na Mramorno more i bezbrojne brodove koji živo saobraćaju, upućujemo se u Dolmabahče, poslednju rezidenciju sultana, izgrađenu 1856, po uzoru na Versaj, ukrašenu kristalom iz Bohemije, sa lusterom od 4,5 tone! Obilazimo zgradu harema i zamišljamo život sultanija i džarija u sobama skrivenim od muških očiju.
Da li sam baš dobro upamtila vodičeva objašnjenja? Ako nisam, rado ću se vratiti da obnovim "gradivo".
Prelep grad koji se nikako ne da zaboraviti.
