Valcer

Talasi
šuštavo
plažu miluju.
Borovi
tajnovitu
pesmu šume.
Mesec je negde
visoko gore
srebrno zažmurio.
Dvoje se nežno
u čamcu malom
u zagrljaju skrilo.

Neću da pričam mnogo. Previše praznih priča je i napravilo ovo što se dešava.
Pokazaću ti šta ti želim!

Slobodno nebo bez žica



zemlju bez granica


bezbrižno detinjstvo


Nadajmo se da će odrasli uspeti da ih se deca na Kosovu ne stide!

Neko putuje više, neko manje, neko nikad nije prešao granice ove naše zemljice, koja se malčice skupila posle pranja, kao vuneni džemper. A svi bi voleli da obiđu ceo svet. Neko sanja o Havajima, drugome bi pogled s vrha Himalaja bio "ono pravo", trećem bi romantično krstarenje sasvim odgovaralo, četvrtome bi safari bio po volji, peti bi samo da prokrstari Evropom od Gibraltara do Urala, šesti je rešio da igra sambu na karnevalu u Riju. U sanjarenjima, svi to možemo, ako već u realnosti u našem pasošu nema mnogo pečata i viza. Danas sam pokušala sa zamislim gde bi voleli da putuju neki dragi blogeri. Videćemo da li sam pogodila.

domacica                     Principessa78                  Patos

stepskivuk                    Voja                  Casper

vastag                          dusa                   Biljana

  mandrak72           kammmelija57          Misha

ostali

Skupilo se društavo da se dogovore gde će slaviti 10 godina mature.
Neko reče: "Idemo u 'Boeme', zgodne kelnerice", i tako bi.   
Skupili se ponovo za 20. godišnjicu:" Gde ćemo?
"Ma idemo u 'Boeme', tamo se dobro klopa."
Došla tridesetogodišnjica."Gde ćemo?
"Ma hajdemo u 'Boeme', ušuškano je, nema promaje."
Došla bogami i četrdesetogodišnjica.
Joj gde ćemo, šta ćemo, i  neko reče:" Hajdemo u one 'Boeme'",
na šta ostali u horu odgovoriše: "Super, tamo nismo nikad bili!"

Uhvati Bil Gejts zlatnu ribicu i kaže mu ona:
"Molim te, vrati me u vodu."
I baci nju Bil u vodu pa nastavi pecati.
Kaže ribica: "A, želja?"
Bil: "Ma, dobro de..  Ajd, reci..."

Ulazi baba u autobus i kaže kondukteru:
"Joj, sine, ja stvarno nemam para za autobus...
može jedno jaje ?
Kondukter:" Može, baba, ulazi!"
Tako i drugog i trećeg dana, a kondukter će:
"Može, baba, ulazi, ali nemoj više da donosiš jaja!".
Dolazi baba četvrti dan i u ruci nosi kokošku.
Ulazi u autobus i kaže kondukteru:
"Mesečna karta!"

Kako da ostvarite stopostotni uspeh na poslu?
- 12 posto ponedeljkom.
- 23 posto utorkom.
- 40 posto sredom.
- 20 posto četvrtkom.
- 5 posto petkom

Imao Crnogorac tri sina. Pošalje on najstarijeg u Beograd da zaradi pare.
Posle godinu dana ovaj se vrati i donese samo 1.000 evra.
-Šta si radio, nesrećo jedna?!
-Probao sam šverc. Ne ide. Svi to rade.
Pošalje on srednjeg sina. Vrati se i ovaj posle godinu dana i donese samo 1.500 evra.
-Šta si radio, nesrećo jedna?!
-Probao sam da valjam travu. Ne ide. Svi to rade.
Pošalje on i najmlađeg sina. Vrati se ovaj posle tri meseca i donese pun kofer para.
-E...sokole..junačino! Šta si radio?!
-Probao sam šverc, probao sam i da valjam travu. Ne ide. Svi to rade. Onda sam sjeo ispred Terazijske česme, otvorio kufer i napisa’: “Ja sam Crnogorac iz Podgorice. Vratio bih se kući, no nemam para za kartu!”

Junski prijatan dan, društvo sjajno, vodič Limo živa enciklopedija. Idemo! Grad kome niko ne zna broj stanovnika, 15-20 miliona, a prostire se na dva kontinenta, nemoguće je videti celog. Obilazi se obično stari deo, prvo zvan Bizantin pa Konstantinopol, da bi se od 453. godine zvao Istanbul = bogatstvo islama. Očuvan gradski bedem ima čak i beogradsku kapiju! Na obali je Beogradska šuma, omiljeno izletište. Željni kupovine idu u Lalili, kvart Aksaraj, Kapali čaršiju. Željni razgledanja kreću od Vaseljenske patrijaršije, sa prelepim zlatnim ikonostasom. Istorijski centar, Hipodrom, sa egipatskim obeliskom je uvod u šetnju do Plave džamije. Izuvamo se i obilazimo prelepu građevinu s božanstvenim ornamentima. Preko parka do Aja Sofije, koja dominira pogledom na Istanbul s mora. Prvo hrišćanska crkva, pa džamija, koju Ataturk pretvara u muzej. Freska bogorodice u mozaiku je nešto neopisivo lepo. Fascinantni mozaici i freske. Vodič nas uči molitvi koju nisam ranije čula:
"Udahni me pogledom,
ispleti u svetlost,
isceli telo ljubavlju bez vremena,
zvezdonosna djevo!"
Obilazimo veliki muzejski kompleks Topkapi, nekada rezidenciju sultana, poseta sobi u kojoj se čuvaju Muhamedove relikvije.
Sa vidikovca puca nezaboravan pogled na Mramorno more, Bosfor i zaliv Zlatni rog.
Nakon ručka s pogledom na Mramorno more i bezbrojne brodove koji živo saobraćaju, upućujemo se u Dolmabahče, poslednju rezidenciju sultana, izgrađenu 1856, po uzoru na Versaj, ukrašenu kristalom iz Bohemije, sa lusterom od 4,5 tone! Obilazimo zgradu harema i zamišljamo život sultanija i džarija u sobama skrivenim od muških očiju.
Da li sam baš dobro upamtila vodičeva objašnjenja? Ako nisam, rado ću se vratiti da obnovim "gradivo".
Prelep grad koji se nikako ne da zaboraviti.