Valcer

Pao avion u džunglu.
Poginuli svi putnici osim jedne žene.
I tako ona tetura kroz džunglu, kad je uz obalu obližnje reke  napadne krokodil.
Prestrašena, samo se sledi iščekujući kraj u čeljustima krokodilovim.
No, u zadnji tren, odnekuda doleti Tarzan i teatralno ubije krokodila, i tako spasi ženu.
Zahvalna žena se odmah zaljubi u Tarzana i krene u razgovor s njim.
Nakon par uvodnih rečenica gde je ona shvatila da je on lord, odgajale ga životinje itd, itd, žena upita:
- Tarzane... šta ti jedeš? - Tarzan ulovi, Tarzan zakolje, Tarzan pojede.
- A, Tarzane, kako se oblačiš?
- Tarzan ulovi, zakolje, odere... Tarzan napravi gaće.
- A Tarzane, kako ti s... hmm, hmmm... onim stvarima... znaš...
- Tarzan nađe drvo s rupom, Tarzan obavi.
- Pa, gledaj Tarzane, ja sam žena... te ona na to zadigne suknju, nagne se i okrene mu guzu.
Tarzan, ni pet, ni šest, odvali jedan pristojni volej nogom u gore spomenutu guzu.
- HEJ! ŠTA JE TEBI??! Zgrane se ona
- Tarzan proverava da nema veverice!

Čekam te

Mjesečina, tišina i sjene,

Uz more zaljubljeni parovi, a ja sama sama.

Tko zna gdje si. A možda ni ne postojiš.

Ti, kojeg sanjam svake noći,

A ipak ne znam tko si,

Kojeg već poznajem tako dobro,

Svaki tvoj pokret i dodir,

Svaku tvoju riječ i osmijeh,

A ipak – ne znam kakav si.

U hodu prolaznika tražim tvoj korak,

U licima neznanaca tvoj blagi osmijeh,

Ali, još te nisam našla.

Možda trebam čekati čitavog života

Da negdje u žagoru prolaznika

Začujem tvoj korak,

Da negdje ugledam tvoj osmijeh

Što ga samo u snovima znam.

Možda ću još dugo biti sama.

A možda ćeš ti ipak doći

Da u mom srcu razgoriš vatru

Čije samo iskre u njem pritajeno sniju

I otvoriš mi vrata ljubavi

S praporcima sreće neke naše divne noći.

Ja znam – ako postojiš, ti ćeš doći

I neću više sama gledati mjesec

I sretati zaljubljene parove.

Drugi će sretati nas.

Kad

Kad u suncu oči  mi novu boju steknu,

Kad zelene iz smeđih se rode,

Kad zelenima proljeće probudim,

Tek tad ću te zavoljeti moći.

Kad u noći svici plahi, blijedi

U neonska sjajna svjetla pređu,

Kad ih lahor k’o cvjetove digne

K meni, ludo, tad ću tvoja biti!

Al’ nit’ će smeđe zelene rodit oči,

Nit’ će svici u neon sjajni preći,

Nit’ ćeš moje srce, pamti, ludo,

Ikad svojim ti nazvati moći!

I teku dani  blogerski, šire i brže nego Dunav, i  nova se imena umeću među blog veterane. Neki se malo umore, pa se napoje na izvoru muza i opet vrate. Ovde godine nemaju nikakav značaj, iskustvom niko ne maše kao zastavom, svi su mladi koliko se osećaju mladima i tako ponašaju. Ovde više nego drugde važi pravilo: “Svako je mlad koliko hoće i kako se oseća, a godine služe samo kao brojevi za privremenu orijentaciju”. Nekad post ili komentar devojke od 17 godina bude zreliji nego “devojke” od 56! Svako se raduje kad je nekome lepo, svako tuguje kad neko drugi tuguje. Eh, kad bi i u realnom svetu važili ovakvi odnosi! Ostala sam dužna još nekima koje čitam poneko slovce, ali ni ovog puta ne mogu dotaći sve, ne zato što ne čitam njihove postove, nego zato što ih još ne mogu pročitati kao ljude. 

Bonsai: Prefinjena duša koja živi za lepo i za raznošenje lepote svuda gde ide.

Rasha: Odlično primećuje sve bitno, piše lepo i jasno, sa dobrim osećajem za meru.

Mandrak72. Ne drži baš mnogo do mišljenja drugih, prati svoju ideju vodilju (porodicu), ispriča nam ponešto i zaroni u svoj svet, odakle opet izroni sa nekim čarobnjačkim postom.

Bealiever: Veruje, kao što joj ime kaže, u dobro. I u more. Kao Venera što se rodila iz morske pene….

Kaleidoskop: Život nam pravi šareni ples staklića sreće, tuge i ravnodušnosti, a ona se (kao prava dupla vaga) trudi da prati život i da mnogo više bude šarenih staklića radosti nego tuge.

Mladiluk: Vrckav komentator, na sve uvek ima dobru repliku, da mi ga je videti u parlamentu!

Biljana: Jednostavna i skromna, samo se ubaci s toplim mišljenjem (još se ne sećam da je nekoga “okrpila”) i odleprša na krilima leptira.

Tsunami: Kao talas naleti, poklopi sve, i povuče se. Da ga preskočim jer je ostavio ceo 1,5 komentar do sada na mom blogu? Ne, jer ume lepo da primećuje i trudi se da mu blog bude zanimljiv i koristan.

Donna: dama prefinjenog ukusa i izoštrenih čula za lepotu i nežnost

Misha: Veoma zanimljiv momak, pomalo sarkastičan povremeno, ponekad i lascivan, ali nikad dosadan.

Arevilo: Doleti i nestane, ali uvek iza sebe ostavi sjajan trag  i miris lepote.

Milord55: Veoma tajanstven, dobronameran, neko koga je teško pročitati, ali zato on sve druge sjajno čita!

Lilanina: Odličan psiholog, brzinom munje infiltriše se na ovaj blog i u srca blogera.

Na ovom blog.rs zanimljivo se društvo okuplja. Pozitivno usmereno, vedro, a kad je neko tužan, odmah dobije podršku i razgaljivanje sa više strana. Da li su takvi odnosi mogući samo u blogosferi, ili bi se mogli preneti i u „stvarni „ život? Možemo li deo naučenog u blogoživotu preneti u svakodnevnicu, da nam bude lakša i lepša?  Svi na blog dolaze da bi se iskazali, dakle, sebe radi. Budu ili ne budu prihvaćeni. Ako budu, ostali počinju da ih stimulišu da budu sve bolji i bolji, aktivniji, vedriji, da svaki post bude lepši. I to postaje zaraza koja se širi moćnije od gripa. Počinjemo da razmišljamo o ostalima, da ih zamišljamo, neki to izraze fotografijom, drugi crtežom, treći opisom, a četvrti idu korak dalje i komuniciraju i van bloga, viđaju se i  čak ustanove da su te stvarne osobe onakve kakvima su ih i zamišljali, što se ispostavi kao najlepše otkriće. Kako vidim neke od blogera, one s kojima najčešće komuniciram na blogu i pomalo i van  njega?

-Domaćica: Ustvari je domaćica celog bloga, moja davno izgubljena  pa pronađena sestra, osoba sa izuzetnim smislom da ljude i stvari postavi na njihovo mesto.

-Baladašević: Duša i srce bloga, Laloš koji bi najsrećniji bio kad bi se ceo svet pretvorio u jedan ogromni osmeh.

-Tužna: Tako samo ona sebe zove, svi je zovu Veselica. Onaj ko će je jednom dobiti neće imati pojma kakvo blago ima, moraćemo mi da mu kažemo!

-Principessa78: Dobronamerna i osećajna dama čije bi se ime moglo prevesti i kao Ljubav.

-Vladica: Pesnik prirode i emocija, jedan od poslednjih romantičara

-Principessa: Mlada dama sa manirima princeze, trebala bi da ispita svoj rodoslov, možda i jeste princeza

-Stepskivuk: Majstor kratke pesničke forme, ume da sa veoma malo reči kaže mnogo lepog

-Pinokio: Umetnička urednica bloga, skretničar svega sa ružnog na lepo

-Krilaandjela: Vitez lepe reči koga inspiriše sve nežno što neko kaže na blogu

-Hyperblogger: Osoba raskošne emotivnosti, sa ogromnom dozom ljubavi za ceo svet

-Glumac: Pozitivni posmatrač svega oko sebe i oko bloga

-Šiljka: Stroga i mudra dama sa velikim smislom za povezivanje stvari

-Sanjarenja 56: Zadužena za malo smeha, malo tuge, bolje bi bilo da se više samozaduži za ples!

........Nastaviće se...To be continued...